На позив члана скупштинског већа града Цириха, господина Даниела Регли (SVP) протојереј др Мирослав Симијоновић је одржао говор пред члановима градског парламента у историјски угледној Предигер цркви у Цириху, 14. децембра 2016, на тему: „Предбожићна размишљања у политичкој свакодневници“. Српски превод говора је изложен у продужетку.
Залагањем члана скупштинског већа, господина Кириакос Папагеоргију (SP) који је такође председник Заједнице православних цркава, пружила се прилика да се градски и кантонални политичари из разних партија упознају са размишљањима Православне Цркве и њених верника о философији живота у савременом друштву.
За време пригодног банкета у свечаној сали Градске куће у Цириху, о. Мирослав се захвалио у име Српског народа члану скупштинског већа, господину Хајнц Шат (SVP) који је пре 11 година помогао својим ауторитетом да Српска православна црква купи просторије које су временом адаптиране за потребе цркве Успења Пресвете Богородице у циришком 12 квартиру – Швамендингену. Господин Шот је са осмехом на лицу рекао да он станује близу цркве и да му је драго што су од три потенцијална купца Срби добили објекат јер је садашњим изгледом цркве и црквених апартмана по мишљењу комшија, квартир Швамендинген посебно улепшан.
ПРИГОДНИ ГОВОР 14. децембра, 2016
Поштоване даме и господо, драга браћо и сестре,
Посебно ми је задовољство, али и посебно велики изазов, вечерас да будем са Вама. Господин Даниел Регли ми је предложио једноставно креативно да говорим… Сходно православној хришћанској традицији, заиста није лако креативно говорити. Можда ће вас ова мисао мало збунити али ми незнамо како ”креативно” да размишљамо. Ми само знамо Ко нас је креативно створио. Креативност је синоним нечег оригиналног, нечег што утиче на људе, што је привлачно за заједницу. То је за нас свештенике, али и за политичаре свакако један жељени циљ. Међутим – одакле долази креативност? Како може човек да буде креативан? Креативни људи су сасвим природни људи. Хришћанска философија живота јесте, да је Бог креатор (стваратељ) свега и са тиме извор човекове креативности. Бог није компликован. Он је сасвим природан, мирољубив, добродушан и једноставан у својој величини.
Сходно хришћанском предању, да би постали креативни, требало би вољеног Бога да опонашамо у Његовој природности, Његовој мирољубивости, Његовој добродушности, Његовој једноставности да опонашамо Христа – Imitatio Christi. Тој идеји је Томас из Кемптена још у 15. веку написао изузетну књигу која је још увек радо читана, чак и међу нама Православнима. Опонашање Христа, живот у Христу нама даје крила да будемо креативни у свему што радимо.
Св. Серафим Саровски (+1833) је почетком 19. века писао: ”Радости моја (он се људима обраћао не као пријатељима, већ као радости моја, јер је сваку особу видео како носи у себи Бога и то је у њему неговало радост), придобиј дух мира и онда ће се хиљаде душа око тебе спасити.” Овај унутрашњи мир, који је он са много потешкоћа придобио, проширило се око њега као радост и светлост. Зато није Св. Серафим оставио иза себе једно систематско учење, већ искреније један животни пример (узор). Synaxsarion Bd. I, S. 547.
Наше потешкоће у односима са другима, било да је то случај у породици, на послу, у цркви, или политици, долазе углавном због недостатка ”мира” и једног креативног погледа на живот – животни пример. Ако немам у себи ”дух мира” и ако је мој животни пример (узор) нејасан те према свом животном примеру немам поштовања, како могу да поштујем ”мир” и животни пример других људи?
О томе је у давнини у 3. веку један римски философ и неоплатоничар, хеленског порекла, Плотин писао, да лепоту немогу да осете они који немају осећај лепог у себи самима (Enn. I, 6, 6, 8–9.).Тако је и данас међу нама, они који немају креативне животне примере за себе, нису у могућности другима да покажу мир и радост живота у лепим примерима а то је веома битно, како за нас свештенике, тако и за политичаре – за људе који треба да буду пример свету у коме живимо.
Ромеји, односно како их данас историјски некоректно називају ”Византинци”, су имали једну веома мудру изреку: ”Речи једног говорника – звон једног звончића.” Да не би и наше речи биле само ”звон звончића” и да би смо боље разумели ”дух мира” и креативни животни пример о којем је говорио Св. Серафим Саровски, желео бих у овом времену предбожићне радости са вама да поделим један диван савет касноантичког мудраца из Египта, Копта Св. Антонија Великог из 4. века. Док је лежао на самртничкој постељи, он је својим ученицима саветовао да се држе 3 врлина ако желе да имају миран и спокојан живот у себи и са својим ближњима:
1.Послушност
2.Скромност
3.Љубав – све што радимо у животу, да радимо са љубављу
Све три врлине су тајна хармоније живота односно без њих, то нас води у незадовољство у фамилији, на послу, у цркви, или у политици. Молим вас да посебно прву врлину ”послушност” не разумете у контексту хијерерхијске послушности у цркви коју неке особе егоцентрично доживљавају. Овде мислим о послушности Христа ради свих према свима! Не само на послушност млађих према старијима, већ и старијих према млађима. Примера ради, отац дође увече уморан са посла а ћерка га замоли: Тата, молим те скувај ми чај. Уобичајена реакција би била: немогу, уморан сам, или можда: ти безобразна девојчице, видиш да сам уморан, спреми га сама! Међутим, у диху послушности Христа ради, отац ће помислити: ”злато моје, Христа ради, спремићу ти чај”. Тиме уморни отац даје леп пример послушности свом детету да и оно буде послушно својим родитељима. Такве примере можемо применити не само у породици већ и на послу, цркви и посебно у политици. Таквим примерима ћемо ”хиљаде душа … спасити” послушношћу.
Да би смо боље разумели ове врлине у свакодневном животу, мислим да је корисно да наведемо антониме ових врлина. Супротно послушности је: непослушност, тврдоглавост, инат и анархизам. Супротно скромности је: неумереност, гордост, ароганција, бахатост. Супротно љубави је: нељубазност, мржња, грубост, нарцистички егоизам… Молим Вас да размишљамо о овим позитивним и негативним аспектима у животу свакога појединачно!
У контексту ових размишљања о себи самима, желео бих да у предстојећим божићним празницима моју породицу, моје комшије, радне колеге, моје пријатеље у црквеној општини, али такође политичке истомишљенике, или неистомишљенике, са новим животним еланом загрлим ради лепше будућности нашег града Цириха, Швајцарске и читавог света у којем живимо. Амин.
