Преко шездесет година управљао црквом у Шпанији као епископ кордовски.
Био је специјални изасланик цара Константина Великог у Александрији са задатком да умири аријевску јерес. Пун ревности за православну веру, истакнуто је учествовао на Првом Васељенском Сабору у Никеји 325. године, изобличавајући Аријево безумље и уништавајући његову душегубну јерес. Активно је учествовао и на бројним локалним саборима тога времена. Председавао је Сабором у Сардици (данашњој Софији) 343. године. А доцније, пошто не пристаде на свргнуће Атанасија Великог, он би од цара Констанција послат у прогонство, као и многи други православни епископи. У прогонству претрпевши много мука он сконча и отиде ка Господу. Толико је ревновао за Православље, да је и пред смрт своју поново предао анатеми Аријеву јерес.