У суботу, 09. Маја 2015 године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарки Г. Андреј присуствовао је Вечерњу у храму Васкрсења Христова у другом бечком округу, а затим служио и годишњи парастос своме оцу – приснопамјатном протојереју Добривоју Ћилерџићу.
После Вечерња и парастоса, у Црквеноопштинској сали приређено је и предавање Владике Андреја о покојном проти уз приказивање фотографија из његовог живота. Многи сведоци протиних подвига, братија, сарадници и пријатељи били су присутни на овом предавању. Били су ту: прота Сретоје Душанић, некадашњи парох дизелдорфски и сапарох проте Добривоја, гђа Мирјана удова пок. Г. Мирослава Шапине са кћерком Надом, прота Драго Вујић, коме је прота био парохијски свештеник док је као дечак жиивео у Немачкој.
Поред њих, било је присутно и много верног народа, који су желели да о животу протином чују од његовог сина, Епископа Андреја.
После предавања, приређено је послужење за све.
* * * *
Добривоје Ћилерџић рођен је у месту Грачац код Врњачке Бање, Краљевина СХС, 4. априла 1920. године.
После завршеног основног школовања, похађао је државну гимназију у Краљеву, да би потом прешао у Призренску богословију продуживши традицију породичне свештеничке лозе по мајци.
У Призрену се нашао када је избио Други светски рат. Након рата успео је да пребегне 1945. године у јужну Италију и затим од 1947. године је био у северној Немачкој у заједници изгнаничке јерархије Српске православне цркве. Богословске студије наставио је на Универзитету у Минстеру, а 1950. године се оженио Маријаном из породице Приор из Вестфалије.
Рукоположен је од руског епископа Филотеја 1954. године у чин ђакона и одмах потом у чин презвитера. Прва парохија му је била је у Лингену на северу Немачке, да би затим постао парох у Оснабрику где се налазио велики број избеглица.
У сарадњи са истакнутим личностима емиграције отпочнео је изградњу српског православног храма Светог великомученика Георгија у Оснабрику, задужбину Срба у изгнанству коју је касније осветио потоњи епископ западноевропски и новозеландски Лаврентије.
Године 1961. прелази на парохију оца Николаја у Диселдорфу и ту остаје 34 године до своје смрти. Године 1966. О. Добривоје Ћилерџић одликован је протојерејским чином, одлуком патријарха српског Германа, а из руку епископа западноамеричког Григорија. Саградио је у Диселдорфу уз помоћ протестанске и Римокатоличке цркве у Немачкој храм посвећен Светом Сави.
Када је владика Лаврентије 12. маја 1991. године из Америке пренео у Србију тело Николаја Велимировића, тада је и Добривоје Ћилерџић по први пут после 1945. године ступио на тло Југославије и учествовао у чину полагања тела владике Николаја у манастиру Лелић код Ваљева.
За време ратова на простору бивше Југославије, прота Добривоје је са својим сарадницима у Диселдорфу организовао слање помоћи народу у Србији.
О. Добривоје Ћилерџић умро је 11. маја 1995. године у 75. години живота у свом стану у Диселдорфу.Неколико месеци пред његову смрт одликован је Орденом Светог Саве првог степена. Патријарх српски Павле је у својој одлуци о одликовању проте Добривоја истакао је да је прота уложио посебан труд на организовању мисије Српске православне цркве у Немачкој, као на чувању њеног јединства у Западној Европи.
Прота Добривоје Ћилерџић има два сина: јереја Петра Ћилерџића и Андреја, епископа аустријско-швајцарског.
