Митрополит бечки и аустријски и егзарх угарски Константинопољске патријаршије Михаил Стаикос сахрањен је у уторак, 25. октобра 2011. године, на бечком Централном гробљу.
Опело у храму Свете Тројице служио je Aрхиепископ Родоса Кирилос Когеракис, новоименовани администратор Митрополије.
Поред шест митрополита Цариградске Патријаршије, опелу су присуствовали и представници патријаршијâ: Александријске, Јерусалимске, Московске, Српске, Румунске и Бугарске, као и архиепископијâ Кипра, Грчке и Чешке.
Свету Гору је представљала монашка делегација, а као представник Српске Православне Цркве опелу и сахрани присуствовао је Епископ јегарски Господин Порфирије.
Молитвеном испраћају новопрестављеног митрополита Михаила присуствовали су: шест католичких бискупа, евангелистички бискуп Michael Bünker, старокатолички бискуп Herwig Sturm, сироправославни, коптски и јерменски епископи, председник задужбине „Про Ориенте“ Johann Marte, амбасадори Грчке, Кипра, Мађарске, бивши аустријски канцелар Wolfgang Schüssel, као и проф. Grigorios Larentzakis.
Блаженопочившем митрополиту Михаилу посебну част су својим присуством одали највиши представници аустријске државе и Цркве, кардинал Christoph Schönborn и председник Аустрије Heinz Fischer. Кардинал Schönborn је жалост за изгубљеним „пријатељем и братом“ изразио беседом у цркви.
Блаженопочивши митрополит Михаило, у говорима на сахрани, али и у овдашњим медијским извештајима, описан је као врлински „пример Православља“, чије заслуге у области међурелигијског дијалога и дијалога културâ и цивилизацијâ имају непроцењиву вредност. По мишљењу многих, захваљујући овом „поносном Грку и убеђеном Европљанину“ Православље у Аустрији стекло је потпуно признање и поштовање.
Митрополит је био председник Православне епископске конференције Аустрије, Екуменског већа цркава Аустрије, а заслужан је и за увођење православне веронауке у државне школе и стицање правâ православних војних капелана у аустријској војсци.
Његово мишљење у вези са међународним односима и унутрашњим питањима, у Бечу је увек примано са великим уважавањем.
Заједница Срба у алпској републици никада не сме да заборави и велику подршку коју је током трајања грађанског рата у бившој држави митрополит Михаило пружао страдалном српском народу.
У најтежим тренуцима, на сваком месту и у свакој прилици, јавно је бранио српски народ од увреда и клевета које су стизале са свих страна.
Оно што је Петер Хандке радио ванинституционално, то је блаженопочивши митрополит Михаил чинио у православним и католичким црквама, на трибинама, политичким скуповима, у острашћеном медијском простору.
Вјечнаја памјат!
