Почеци окупљања Срба на Малти око мајке Цркве би могли бити смештени у двехиљадите, када је неколицина људи успоставила прве званичне контакте са неким од Архијереја СПЦ. Свакако би први од њих требало да буде поменут митрополит Амфилохије, који је на Малту донео и копију иконе Мајке Божије Филермосе, и том приликом успоставио прве контакте са верницима на Малти. Неко време је ову парохију и опслуживало свештенство Митрополије, а врло кратко и Епархије западноевропске.
Тек залагањем покојног господина Виктора Јорданова, приватног предузетника и великог добротвора многих парохија широм Србије и дијаспоре, који је кратко живео на Малти, а потом у Лондону, умољен је Епископ Доситеј да преузме духовно старање над овдашњом заједницом. Због добрих авионских веза Малте са Британијом, најчешће су је опслуживали свештеници из Лондона и околних места, али и Скандинавије. Парохију је пар пута посетио и сам Владика Доситеј.
Негде у то време је на Малту долазио и покојни прота Љуба Стојановић, тада већ пензионер, али и даље неуморни мисионар, добротвор и пре свега, велики духовник. Ни он, а нити било ко други од свештеника, којима је понуђено старање над овом парохијом, то нису прихватили, те је она и надаље била без сталног свештеника. Многи од пионира и сведока настајања ове парохије, на жалост, више нису међу живима, а неки други су опет напустили Малту, па је данас тешко доћи до потпунијих информација о самим почецима, без личног ангажовања и истраживања, буквално по целој Европи. Оно што је документовано и данас доступно почиње већ поменутом 2005. годином и о томе је могуће написати нешто више.
По договору са представницима малтешке Курије, а уз велику помоћ Монсињор Калеје, који је данас пензионисани свештеник, али и даље активан на збрињавању афричких избеглица и сличним хуманитарним активностима римокатоличке Цркве на Малти, нашој парохији је на повремено коришћење дат храм Мајке Божије Победнице (Our Lady of Victories). То је најстарији објекат у Валети уопште, и прва црква тамо саграђена руком и покровитељством великог Мајстора de Vallet, победника над Сулејманом у великој опсади Малте из 1566, а по ком је главни град и добио име. У њој је и чуванан икона Богородице Филермосе, док није завршена велелепна катедрала светог Јована, заштитника Реда, да би у њој почивала све до пада Малте у Наполеонове руке и практичног уништења Јовановаца као респектабилне војне силе.
Почетком двехиљадитих је на разним великим грађевинским пројектима широм Малте радило велико мноштво Срба (неки кажу и до шест хиљада), а богослужења су масовно посећивали и припадници етиопске и еритрејске заједнице. Тако се ова мала црква показала недовољно пространом. Из овог разлога, или можда и неких других, додељена нам је на коришћење црква светог Николе. Ради се о великој барокној базилици, изграђеној на месту некадашњег грчког Саборног храма светог Ђорђа, а на који Грци и даље, додуше неуспешно, полажу право. То је било стање које је затекао први стални свештеник на Малти, по свом доласку 2008. године. У међувремену је први председник Црквеноуправног одбора напустио Малту, а и сама управа се постепено расула и спала на пар људи, који су ускоро такође престали да обављају своје функције.
Тако се заједница нашла у садашњој ситуацији да добија на коришћење храм, и то само недељом, ретко у друге дане седмице. Понајвише захваљујући великодушности руских верника (који на Малти имају парохију на нерезиденцијалној основи, као и Срби), парох може да обезбеди основну егзистенцију, али нажалост ни то у овом тренутку није довољно за сталан боравак свештеника са породицом на Малти.
Александар Жерајић
Парох малтешки
