Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј је у вечерњим часовима у уторак, 4. октобра 2016. године, учествовао у симпосиону у центру Беча под темом Миграцијe и климатске промене као изазов Цркве. Симпосион је одржан у част 29. новембра 2015. године упокојене дугогодишње председнице Савета хришћанских цркава у Аустрији Кристине Глајкснер која је Србима у Бечу остала у најлепшој успомени, између осталог због њеног незаборавног говора на сахрани заслужног Бечког проте Драгa Говедарице. Она је била једна од оних великих личности у савременом међуцрквеном дијалогу који су били свесни да вера хришћане међусобно много више спаја него ли што их раздваја. Кристина Глајкснер, позната као мајка међуцрквених настојања у Аустрији била је убеђена да су цркве дужне да очисте сећање на превазиђене сукобе и да заједнички уперу свој поглед на Христа.
На подијуму у организацији Одбора за међуцрквена питања Бечке надбискупије и Фондације Про Оријенте, двочасовну панел дискусију о ситуацији избеглица, о климатским променама и заједничком животу у плуралистичком друштву водили су Лутерански бискуп Михаел Бинкер, римокатолички теолог др Регина Полак, представник сиријске цркве Јеромонах Салиба Ер и Епископ Андреј. Модератори су били професори Ерих Лајтенбергер и Рудолф Прокши из Бечке надбискупије.
У вези са темом миграција и ефективних климатских промена наглашена је потребно повећање сарадње између цркава и хришћана широм света. То је био и један од кључних акцената на међухришћанском симпосиону у уторак увече у Бечу. Локално становништво главног града Аустрије је одавно постало друштво за огроман број миграната. Њихова интеграција у све сфере друштвеног и црквеног живота је велики изазов, нарочито у контексту дијалога са свим деноминацијама и религијама. Сведоци смо све више разнолике црквене и социјално изазовне ситуације која сасвим сигурно неће да умањи значај позитивних достигнућа последњих деценија у бризи за ближње. Међуверски односи треба да се одвијају у различитим брзинама, али увек са заједничким циљем на уму. Зато се од стране цркава тражи да у традицији Јеванђеља увек буду отворени за будућност и доказују могућност јединства свих у помиреној различитости. Рад цркава карактерише спремност да гледају даље од људских „граница“.
Симпосион у спомен Кристине Глајкснер у Бечу се током укључења публике претворио у праву расправу, нарочито због питања великог прилива миграната и позитивне велике подршке свим страдалницима у тешким временима која су настала.
* * *
