Црква светог СПИРИДОНА
протојереј – ставрофор
Рашко Радовић
Архијерејски намесник за Италију
тел.: +39 040 639283
моб.: +39 340 4684738
е-пошта: rasko.radovic@alice.it
Адреса цркве и црквене општине:
Via Genova 12, 34121 Trieste
тел.: +39 040 631 328
факс: +39 040 347 6296
е-пошта: crsoit@tin.it
Веб сајт: www.comunitaserba.org
Трст, за Србе најзначајнији град у Италији, дошао је 1382. године под власт династије Хабзбурговаца, али је очувао велики степен аутономије. У 18. веку, услед снажног развоја трговине, постао је најважнија лука царског Беча, али и постепено губио аутономију.
Тада је започела изградња савременог града и градске луке, а град је добио космополитски карактер досељавањем људи из свих делова Хабзбуршке монархије. Друга половина 19. века је време највећег процвата града, када се изграђује велики број цркава, здања и палата, углавном у комбинацији медитеранских и средњоевропских стилова, а тада до њега долази и железница. У граду су између осталих боравили писци Џејмс Џојс и Рајнер Марија Рилке, а Зигмунд Фројд је као студент медицине провео неко време истражујући у Трсту.
Трст је до краја Првог светског рата имао велику словеначку, хрватску, немачку и још неке народне заједнице. Долазак шовинистичког, фашистичког режима на власт у Италији 1922. године довео је до масовног исељавања неиталијанског становништва или његовог присилног асимиловања. Одмах по завршетку Другог светског рата је избила политичка криза око државне припадности Трста и околине, а односи тадашње Југославије и Италије су се заоштрили толико да је претило избијање рата. Привремено решење је нађено у формирању тзв. Слободне територије Трста, која је 1954. године подељена тако да је Трст са ужом околином припао Италији. Као наглашено погранични град, без од њега зависног околног подручја, Трст је у другој половини 20. века каскао за развојем остатка Италије и губио становништво. Овај процес, иако ублажен последњих деценија, није ни данас окончан.
СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА
Досељени Срби, мада малобројни, веома брзо су се обогатили, па су били у прилици да материјално помажу и српске устанике, а њихово гостопримство је 1779. и 1802–1806. године уживао и први српски министар просвете, Доситеј Обрадовић. Куртовићи, Војновићи, Гопчевићи, Квекићи, Николићи, и још десетине породица, које су се половином 18. века доселиле у Трст, углавном из Боке Которске, али и из других делова Млетачке Републике, Отоманске империје и Аустрије, задужиле су га раскошним грађевинама. Припадница једне од тих породица, Даринка Квекић, удала се 1855. године за првог световног државног поглавара нововековне Црне Горе, Кнеза Данила Петровића (1851–1860.), а потом значајно допринела увођењу европских обичаја на његов двор. Богатство српских трговаца из 18. и 19. века деценијама је расло, да би у 20. веку почели да се осипају и иметак и људи. Данас у регији Фриули – Ђулиа – Венеција живи око 10.000 Срба, док их је у самом граду око 4000.
По речима Богољуба Стојичевића, председника Српске православне црквене општине у Трсту, лозе старих српских породица су се угасиле. Црквена општина са градским властима има уговор по коме ће се Црква Светог Спиридона и гробље заувек чувати, чак и у случају да нестане Срба у Трсту, као и да ће град финансирати рад два свештеника, ђакона, хора и гробара који одржава српско гробље смештено на брду изнад града. Поред ове помоћи града, али и регије, духовни и културни живот Срба у граду опстаје пре свега захваљујући задужбинама предака, тј. закупу простора у оквиру четири палате. У једној од њих налази се и школа „Јован Милетић“, која ради још од 1782. године. Некада је то била редовна основна школа, а данас се у њој организују часови српског језика за децу и италијанског за одрасле.
О документима школе, црквене општине и Генералног конзулата Краљевине Србије, који је деловао од 1884. до 1914. године, од 2008. године брине Архив Србије. Међу документима се налазе тестамент богатог занатлије и трговца Јована Милетића којим школи завештава 24000 форинти, план школе из 1792. године, књиге награђених ученика, устав српских училишта у Трсту, као и извештаји конзула слати министрима спољних послова Николи Пашићу, Јовану Авакумовићу и другима, о политичким, војним, економским и културним збивањима на простору од Беча до Албаније. О традицији Срба у Трсту сведоче и предмети који су остали иза угледних породица – породични портрети, дарови намењени цркви и предмети који су украшавали палате.
СВЕТАЦ И ДРУГИ НОСИОЦИ ИМЕНА
Српски православни храм у Трсту посвећен је Св. Спиридону Чудотворцу, хришћанском светитељу који је живео у време цара Константина Великог. Рођен је на Кипру 270. године, а постављен је за епископа у месту Тримитусу на том острву. Учествовао је на Првом Васељенском Сабору у Никеји 325. године, на коме се истакао јасним и једноставним исповедањем вере. Умро је 348. године, а његове мошти се чувају на Крфу. Слави се 12. децембра, а међу Србима Свети Спиридон се углавном слави у градовима, у којима је чест заштитник занатских еснафа обућара и прерађивача коже.
Име Спиридон је носио и српски патријарх из времена Косовске битке (1380–1389.). Монах светогорског манастира Пантелејмона, припадао је високом кругу српске културне елите, која је у Светој Гори, у сарадњи са другим словенским манастирима, увела нови стил црквенословенског правописа. Претпоставља се да су уводни делови у пет повеља кнеза Лазара његово дело. Био је на трону Српске Цркве у врло тешким временима најезде Турака. По тадашњим сведочанствима причестио је српску војску пред Косовску битку, коју је надживео само два месеца. Мошти овог српског светитеља налазе се у Цркви Светог Димитрија у Пећкој патријаршији.
ХРАМ
Храм Св. Спиридона Чудотворца у Трсту је саграђен између 1861. и 1869. године, током дуге владавине цара Фрање Јосифа, у време трансформисања Хабсбуршке монархије из Аустрије у Аустро Угарску и промене границе у корист новонастале Краљевине Италије, која је по присаједињењу Венеције постала блиски сусед града. Храм је подигнут на темељима старе цркве, коју су Срби изградили заједно са Грцима још 1751. године, у време Марије Терезије, од када датира и Српска православна црквена општина Трст. Храм се налази у самом центру града, на тргу Понте Росо. По завршетку радова, здање је у име Митрополита карловачког и Патријарха српског Самуила (Маширевића) благословио његов будући наследник, а тадашњи Епископ бачки Герман (Анђелић).
Како су се на том простору некада налазиле солане, црква је још током градње почела да пуца, па јој се убрзо срушио и звоник, који је обновљен захваљујући Јовану Милетићу. Срби су ипак хтели нови храм, па је 1858. године расписан конкурс, на коме је усвојен пројекат италијанског архитекте Карла Маћиакина, једног од најистакнутијих представника „Миланског еклектицизма“, коме је овај храм био први значајнији пројекат. Радовима су управљали тршћанин Пиетро Палезе и милански живописац Антонио Кареми.
Нова црква је зидана ломљеним каменом, а фасаде су обложене клесаним блоковима од камена довоженог из мајдана Св. Кроче, близу Трста и са острва Бриони поред обала Истре. Неколико стубова на спољашњем делу храма су од црвеног мермера из Вероне, а оквири су од тосканског мермера. Унутрашњост храма је омалтерисана и осликана, а зидани иконостас је урађен у мозаику. Украсе храма је израдио уметник из Милана Ђузепе Бертини. Храм је саграђен у српско-византијском стилу, са уписаним крстом и пет кубета. Висина храма је 40, дужина 28, а ширина 31 метар, па може да прими 1600 верника.
Унутрашњост храма је украшена одабраним фрескама и сликама у уљу. Изнад св. трпезе и олтара налази се велики лик Христа на престолу са 12 апостола. На десној страни храма представљено је Успење Пресвете Богородице, а на левој Васељенски Сабор у Никеји 325. године, коме симболично председава Св. Спиридон. На западној страни насликан је крфски саркофаг са моштима Св. Спиридона. На зиданом иконостасу у првом реду одоздо стоје велике иконе високе уметничке вредности, које представљају Богородицу, Христа, Св. Спиридона и Благовести, рађене у Русији почетком деветнаестог века, прекривене златом и сребром. У другом горњем реду су иконе које представљају српске светитеље Симеона Мироточивог, Св. Саву, Стефана Првовенчаног и цара Уроша. У трећем горњем реду налазе се ликови Христа – Крштење, Распеће и Васкрсење. Цео олтар је украшен радовима славних иконографа.
У храму се нарочито истиче велико сребрно кандило, поклон руског кнеза који је касније постао цар (1796–1801. године), Павла Петровича Романова, из времена његове посете Трсту, јануара 1772. године. Руска кнегиња Јулија Самојлова даровала је храму златом оковано Јеванђеље, такође руски рад, као и одежде. Два Јеванђеља нарочите вредности, дуга пола метра и дебљине 30 cm, са уметнички украшеним сребрним корицама, израдили су венецијански уметници 1797. године.
Због своје посебне лепоте и изванредне уметничке вредности, Храм Св. Спиридона обухваћен је Законом о заштити уметничких споменика Италије и спада међу највредније и најзначајније архитектонске објекте града Трста.
(Аутор: Милан Ситарски, Православље)
