На Крстовдан 18. јануара 2024, у Лисабону, уснуо је у Господу музиколог и композитор протојереј проф. др Иван Муди.
Прота Иван је рођен 1964. године у Лондону од родитеља англиканаца Џорџ Едвард (George Edward) и мајке Елис Муди (Maude Alice Moody). Студирао је музику и теологију на Лондонском универзитету код професора Brian Dennis, Sir John Tavener и William Brooks. Одбранио је на University of York своју докторску тезу 2008. године под покровитељством ментора Dr William Brooks: Portfolio of compositions (nine works), including extended analytical and aesthetic commentary. Примио је Православље 1987. године и био је активан члан Грчке православне цркве у Енглеској. Његов живот је био везан за Португалију када је упознао своју будућу супругу Сузану рођену у Лисабону са којом је ступио у брачну заједницу 1989., и са којом је имао троје деце: Себастиана, Софију и Бригит. Из љубави према свом мужу, Сузана је такође примила Православље и сва деца су крштена у Православној цркви. Његова ћерка Софија студира у Цириху и члан је хора “Богородичин” Успенског храма СПЦ у Цириху.
Протојереј Иван Муди је примио свештенички чин 2007. године од стране митрополита за Шпанију и Португалију Цариградске патријаршије, Господина Поликарпа. Од 2023. године је постао клирик Епархије западноевропске, Српске Патријаршије.
Близина немирног и тајанственог португалског мора у породичној кући у којој су живели, шаролика лепота природе и дивни људи са којима је живео, учинили су овог енглеског џентлмена са лепим манирима да ствара дела класичне и црквене православне музике, који ће остати као драгоцени бисер православне, духовне лепоте нашег времена.
Колико је био поштован као савремени композитор, указује проминентна радио станица за класичну музику из Лисабона која је емитовала емисију посвећену проф. др Ивану Мудију која ће ускоро бити преведена на енглески.
Био је професор Црквене музике на University of Eastern Finland а држао је многобројна предавања на универзитетима и теолошким факултетима Европе и Америке. Прота Иван је имао научну сарадњу са нашим проминентним музикологом Иваном Медић са Музиколошког института САНУ и проф. Богданом Ђаковићем са Унивезитета у Новом Саду и Матицом Српском из Новог Сада.
По благослову надлежног Епископа западноевропског Г. Јустина и Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, протојереј-ставрофор Мирослав Симијоновић из Успенског храма у Цириху је са локалним свештеником, јерејем Павлом Брендаун, рођеним португалцем и ђаконом Георгијем из Руске православне цркве, одслужио литургију и свештеничко опело у присуству фамилије, многобројних пријатеља, сарадника и музичара из Португалије и Енглеске са којима је сарађивао.
Отац Мирослав је нацртао на убрусу лик Господа Исуса Христа, који је касније био положен на лице покојника сагласно канонима Православне Цркве. Касније је у току проповеди, пренео поздраве и благослов надлежног Архијереја, Господина Јустина, који није био у могућности да присуствује сахрани због обавеза у Епархији. Поред осталог у беседи је казао:
“Чувени неоплатоничар, Плотин (204-270), говорио је: ни једна душа не види лепоту, ако (сама) није постала лепа. Уметници, писци и композитори – музичари, стварају лепа дела, онолико лепа, колико је сами живе у свом срцу. Заиста, наш драги брат и отац Иван је компоновао лепа дела која су источена из лепоте његове душе, лепоте породичне љубави коју је неговао са својом протиницом Сузаном и лепоте заједнице својих парохијана и пријатеља са којима је живео у овој заиста лепој и светлој земљи Португалији.”
Пред спуштање у гроб, отац Мирослав је замолио све присутне да држе исон – један тон и тада је отпевао “Агиос о Теос” чувеног српског композитора Кир Исаије Србина из 15. века са напоменом да је Кир Исаија Србин такође био вољени свештеник и композитор старе Србије, као што је то био прота Иван Муди у Португалији. Исон су држали сви присутни чланови породице, православни, католици, атеисти, модерни агностици, интелектуалци и пријатељи покојника. Благи тонови средњевековне Србије су се спојили са тугом западне душе која такође чезне за ЛЕПОТОМ коју је непрестано боготражио покојни прота Иван и тако је завршена сахрана у лепом, сунчаном и помало меланхоличном квартиру Лисабона.
Владика Андреј је са великом тугом примио вест о раном упокојењу свог пријатеља, али са крстоваскрсном надом у Господа да прими душу блаженоупокојеног Проте Ивана, са речима из Светог Јеванђеља: “Слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара својега!“
Нека је благи покој души нашем брату и саслужитељу оцу Ивану!
Амин.
P.S.
Ми смо Срби мали народ, како у политичком, тако и у црквеном смислу. Ипак, милошћу Божијом, наша Црква доноси мудре и благоразумне одлуке које нас чине великим у Господу. Прота Иван Муди је донео одлуку да постане клирик Српске православне цркве услед веома тешке ситуације међу православним хришћанима. Поред других православних заједница које постоје у Лисабону, овај харизматични човек је одабрао Српску цркву која је по његовом мишљењу најобјективнија у међуцрквеним односима. То је уједно и велико признање и подршка нашој Патријаршији и епархијама у отацбини и дијаспори да негују досадашњу бригу о Цркви – о нашем народу,јер то људи у свету ипак препознају и цене код нас Срба као карактерну особину доследности моралним вредностима и духовну зрелост малог народа у свету, који је почео да губи моралну доследност и духовну зрелост.
Протојереј-ставрофор Мирослав Симијоновић
Цирих