По благослову Његовог Преосвештенства, Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја, 13. октобра 2023.године, група од 47 поклоника парохије у Линцу, на челу са протојерејем-ставрофором Драганом Мићићем, кренула је у походе светињама Косова и Метохије.
Прота Драган је, вршећи своју пастирску улогу а следећи жељама многих парохијана, организовао и реализовао ово путовање, потврђујући колико је потребно и душекорисно да се чешће иде у походе светињама Косова и Метохије. Искуство проте Драгана у организацији поклоничких путовања, допринело је врло успешној реализацији овог путешествија, за време ког се све одвијало по брижљиво планираном и претходно договореном програму.
Аутобус са поклоницима кренуо је 13. октобра 2023. године у 18 часова из Астена пут Србије, где се групи накнадно придружило још неколико путника. У суботу, на празник Покрова Пресвете Богородице, аутобус се зауставио у сремском месту Добановци, директно испред храма Преноса моштију Светог Николаја, где је путнике срдачно дочекао прота Милан Алимпић и протиница Снежана. На празничној Светој Литургији прозбе Господу узносиo je прота Милан уз умилно појање локалне певнице, потпомогнуте ђаконом Немањом и протиницом Грозданом. Причестио се знатан број верника и поклоника. О историјату и знаменитостима ове сремске цркве говорио је прота Милан. Литургијско сабрање је настављено у парохијској сали, где су домаћини припремили богату трпезу љубави. Окрепљени духовном и телесном храном, путовање је настављено пут Косова и Метохије.
Недалеко од Приштине, зауставили смо се испред хотела “Константин”, где су нам домаћини приредили добродошлицу по традиционалном српском обичају – у народним ношњама, са погачом, сољу и домаћом ракијом. Након приспећа и изузетно топлог дочека уследио је са љубављу припремљен и укусан ручак. Одмах потом, аутобусом смо се хитро упутили пут Меморијалног споменика косовским јунацима на “Газиместану”. Са узвишења од 636 м, а нарочито са врха куле, видело се цело Косово Поље. Овде је прота Драган са ђаконом Немањом, уз појање свих присутних одржао парастос Косовским јунацима.
Под јаким утисцима овог светог места, пут нам се продужава ка једном од наших најлепших манастира – Грачаници, задужбини краља Милутина из 14. века. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Грачаница се сматра за једно од најлепших остварења српске средњевековне архитектуре. Међу више стотина прелепих фресака, истичу се стојеће фигуре краља Милутина и његове младе супруге, краљице Симониде, док им анђели са лукова сносе на главе краљевске круне. На улазу у манастир сачекао нас је кустос који се веома потрудио да нам што више каже о историји али и главним карактеристикама архитектуре, грађевинског стила и о ликовним својствима фресака. Истакао је и да је УНЕСКО овај манастир прогласио за светску духовну баштину. Потом је уследило велико бденије уочи празника Покрова Пресвете Богородице. На крају смо се сви поклонили пред иконом Покрова Пресвете Богородице, примивши помазање освештаним уљем за здравље душе и тела.
Аутобус је потом продужио према оближњем манастиру Сушица – који је посвећен Светом Великомученику Димитрију, где нам је игуманија Ирина изнела делић моштију светитеља на целивање. Изашавши потом у порту манастира, љубазна игуманија нас је у духу гостољубља позвала на послужење. Разговор се одвијао у изутетно пријатном амбијенту, у оквиру ког је прота Драган представио нашу поклоничну групу. Игуманија Ирина је изузетно посвећено говорила о историјату манастира, истакавши да је манастир Сушица уписан у Повељу краља Милутина у манастиру Грачаница из 1314. године. По предању је манастир Сушица вероватно још старији од манастира Грачанице иако не постоје писани подаци о њеном ктитору или градитељу. Као и многи и овај манастир је потпуно порушен почетком 19. века, а обнова је завршена 20-тих година 20- тог века. 2019. године завршен је нови манастирски конак, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Теодосија основан је женски манастир.
Обогаћени овако лепим и значајним сазнањима, вратили смо се у хотел где нас је у наставку изненадила група омладинаца у народним ношњама. Након што смо се сместили на већ припремљена места, једна од девојака је најавила краћи културно-уметнички програм који су припремили за нас. Добро увежбани играчи, приказали су сплет народних игара са Косова и Метохије и Србије, заслуживши дубоко дивљење и велики аплауз свих присутних. Након овог дивног изненађења који је приређен, у сали хотела нас је сачекала и богата вечера, након чега је уследио одмор.
У недељу, 15. октобра 2023. Свету литургију прославили смо у манастиру Високи Дечани. На Светој Литургији је началствовао прота Драган уз саслужење ђакона Немање Мићића, као и уз надллежно свештеномонаштво ове дивне светиње. Светој Чаши приступили су монаси, као и остали верни народ, али и православни чланови КФОР-а. По завршетку Свете литургије, сви присутни су приступили да се поклоне Светим моштима Светог краља Стефана Дечанског. Трпеза љубави је постављена на великој тераси конака наспрам овог дивног манастира. После окрепљења имали смо прилику да чујемо детаљна објашњења стручног водича о многим карактеристикама и посебностима дечанске Светиње. Ктитор манастира је краљ Стефан Дечански, а завршио га је његов син Душан у периоду од 1327 и 1355. године. Фреске су већином у целини и оригинално сачуване. Манастир има чувену и богату ризницу, уписан је на листу светске културне баштине УНЕСКА 2004. године.
Пуни утисака и духовно оснажени, кренули смо према Пећкој Патријаршији. Под овим јединственим сводом налазе се 4 цркве: црква Светих Апостола, црква Богородице Одигитрије Путеводитељнице, као и црква Светог Димитрија, које су са спољне стране све спојене заједничком припратом, а на јужној страни дозидана је мала црква светог Николаја са својом припратом. Под сводовима ових цркава налазе се богато украшени саркофази, гробови и кивоти српских архиепископа и патријараха, Срба светитеља, са њиховим чудотворним светим моштима. Пећка Патријаршија је од 13. века седиште српских архиепископа и патријараха. У цркви светих Апостола налази се велики мермерни трон у коме се вековима врши устоличавање патријараха, све до данашњег дана. Потом је било времена за посету изузетној манастирској продавници али и за шетњу по прелепој порти, где се налазе камени остаци старе цркве и уопштено предиван амбијент. У порти се налазе између осталог и два огромна дрвета дуда за која се верује да их је засадио још Свети Сава. Целе године посетиоци скупљају са овог дрвећа – лети слатке плодове а преко целе године лишће за лековити чај.
У наставку се наше путовање продужава на југ, пут царског града Призрена. Основао га је Цар Душан, а сматра се и градом музејем, јер се ту налази десет средњевековних светиња које непобитно доказују и сведоче о вековном животу Срба на овим просторима. По приспећу, у сусрет су нам изашла два ученика богословије, а на самом улазу нас је дочекао игуман манастира Црне Ријеке и професор Богословије, отац Андреј. У предворју богословије приметна је биста задужбинара и ктитора Симе Игуманова Призренца. Призренска Богословија Светих Кирила и Методија је најстарија православна школа на Балкану, основана је 1871. године. Већ преко 150 година ова Богословија има најзначајнију улогу за верски и национални живот Срба на овим просторима. У рату, 1999. године, била је у целости спаљена па су професори и ученици привремено били пребачени у Ниш, док Богословија поновно није реновирана и отпочела са радом. Имали смо могућност да обиђемо учионице, изузетну библиотеку, прелепо уређену капелу и продавницу, након чега су нас два ученика отпратила у други део града, где смо посетили Цркву Богородицу Љевишку, задужбину краља Милутина из 1306. године. Ту су богослови са протиницом Грозданом отпевали две похвалне песме Пресветој Богородици. Поклонили смо се и помолили икони испред оригилне фреске Богородице Љевишке, хранитељки Призрена, где се види да Христос из котарице узима и дели хлеб народу. Ученик Богословије који нас је пратио и упутио, показао нам је и цркву Светог Ђорђа у центру, цркву Светог Спаса на брду изнад Богословије, цркву Свете Недеље, као и цркву Светих Врача Козме и Дамјана. Истакнуто је да се у близини налази и задужбина и гробно место цара Душана. Поздравили смо се са љубазним домаћинима, полазницима Богословије и упутили се у Манастир Св. Архангела, где су нас као и свуда са љубављу дочекали, уз вечеру и удобан смештај.
Већ у 6 сати следећег јутра, аутобусом смо кренули назад према Србији. Посвећени и срдачни домаћини су нам спаковали и оброк за пут па смо прво задржавање имали тек у Куршумлији, где смо имали кратак предах уз кафу и послужење. У Ветернику код Новог Сада чекало нас је још једно изненађење које је отац Драган приредио својим парохијанима. У ресторану “Код Дуће” , по претходном договору, проту Драгана и његове путнике дочекао је прота Предраг Билић. Ту је такође уследило изврсно послужење за све поклонике.
На крају, треба истаћи да је ово дуго жељено поклоничко путовање протекло молитвено и у миру. По благослову проте Драгана сви поклоници су постили, исповедили се и причестили. Сви учесници путовања су осетили посебну радост због прилике да, по својим могућностима, помогну својим прилозима било лично или организовано. Посебно је поклонике ганула изузетна благодарност нашег народа на Косову и Метохији, који се изузетно радује када се покаже интересовање за њихов живот на овом светом тлу, радујући се поновним сусретима и увек показујући немерљиво гостољубље. Поклоници су били сложни у томе да су се сви нахранили најпре духовном храном и вратили оснажени и укрепљени, обогаћени новим искуствима и сазнањима, посебно молећи се саборно у косовским светињама. Благодарећи проти Драгану на његовом залагању у организацији путовања, а најпре Господу на овим великим даровима, поклоници су исказали своју радост због свих будућих поновних поклоничких путовања.
Вероучитељица у пензији, Видосава Спасић
