У четвртак 21. септембра 2023. године, на празник Рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине, служена је Света Архијерејска Литургија у манастиру Матејче, у близини Куманова. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит кумановско-осоговски Григорије, уз саслужење више свештеника своје Епархије и јереја Миладина Вујковића из Беча, који је по благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја саслуживао као представник Епархије аустријско-швајцарске. Након прочитаног Јеванђеља високопреосвећени Митрополит Григорије је произнео беседу у којој је повезао причу о виноградарима са јеванђелским одломком о Марти и Марији и јеванђелским сведочанствима која откривају карактер Мајке Божје. Потом је Његово Високопреосвештенство заблагодарио на братској и састрадалној љубави Епископа Андреја, и његовој бризи према овој древној светињи и братском македонском народу и поздравио свештеника Миладина, као његовог изасланика, упутивши топле речи добродошлице. Такође је поменуо да је Епископ Андреј посетио ову светињу пре пола године када је дошао са члановима одбора из новог бечког Храма Српске Цркве, посвећеног Акатисту Пресвете Богородице, јер и сам манастир на својим зидовима има сцене осликане из Акатиста Пресвете Богородице и то из 14. века.
Светом Причешћу приступило је доста деце, а након свете Литургије обављена је и Света Тајна Крштења где су крштена два детета, обогаћујући простор светиње новим духовним значајем, тим пре ако се узме у обзир да је последње крштење у тој светињи обављено крајем 90-их година.
Иначе, манастир Матејче био је други по величини у Српском царству цара Душана (+1355). Подигнут је још у 11. веку, а манастирска црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице. Први писани траг о овом манастиру пронађен је у Хрисoвуљи српског краља Милутина (1282-1321) из 1300. године, који је био и његов ктитор. Касније Цар Душан Силни (1331-1355) започиње темељну обнову манастира. Током његовог времена, овај манастир постаје духовни центар у српској средњовековној држави. Често се спомиње да су цар Душан и царица Јелена често боравили у њему, одржавајући српске саборе и зборове. Душанов син, српски цар Урош (1355-1371) и супруга Ана завршавају темељну обнову манастира око 1357. године, након чега је он постао задужбина цара Уроша. Тада је манастир добио свој данашњи облик.
Након доласка Турака, манастир Матејче је рушен и паљен неколико пута. Са манастирске цркве је у 18. веку скинут оловни кров који је искоришћен за покривање новоизграђене Ески џамије у Куманову, чиме је убрзан процес његовог пропадања. И тако је ова светиња пуна два века била без крова и трпела велика оштећења. Манастир је често био мета вандализма, крађа и циљаних уништавања вредног културног блага.
Нажалост, ова Немањића светиња била је оштећена и злоупотребљена од стране албанских терориста. Током албанске побуне 2001. године, овај манастир је био база команде македонског огранка терористичке ОВК, која је у манастирској Цркви образовала свој главни штаб. Сам манастир је озбиљно страдао у тим сукобима и претрпео тешка оштећења.
Данас, држава Македонија је издвојила одређена материјална средства како би се светиња покрила и колико-толико сачувала од пропадања.
После Свете архијерејске Литургије у манастирској порти приређено је послужење за све присутне.
