„Ми знамо да Црква није једна обична људска институција. Да Црква не постоји да би нудила социјалне, револуционарне идеје. Да Црква као тело Христово није нама дар одозго да бисмо реформисали религију, него Црква је баш то дело Христово, дело Спасења, Царство Божије међу нама, заједница људи са живим Богом. И зато у Цркви не постоје никакве поделе. Како ће дивно рећи Свети божанствени апостол Павле, апостол народа, да нема Грка и Јеврејина, да нема роба и господара,да нема мушког и женског. То јест, све то постоји међу нама али не као повод и разлог за сукобе, поделе, неспоразуме него све су то лични и саборни дарови нама људима да бисмо кроз свој сопствени појединчани печат могли узрастајући у Духу Светоме, благодаћу Божијом да дарујемо себе другима, али и да њиховим даровима будемо ми обогаћени. А да сви заједно у смифонији будемо један једниствен организам који се зове Црква. Црква се према томе не поистовећује ни са једним телом. Она је целина, она је изнад свих подела, изнад сваке партије“, рекао је Патријарх Порфирије у беседи, 11. јуна 2023. године.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у храму Акатиста Пресвете Богородице у Бечу, у Прву недељу по Духовима – Свих Светих, 11. јуна 2023. године.
Патријарха Порфирија пред храмом Акатиста Пресвете Богородице дочекао је Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, свештенство и верни народ.
Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећени Митрополит немачки и средњевропски Исaк (Антиохијска патријаршија), Његово Преосвештенство Епископ бeчки и аустријски Алексиј (Московска патријаршија), Високопреосвећени Митрополит немачки и централно северноевропски Серафим (Румунска патријаршија), Архиепископ Михаил из Православне Цркве чешких земаља и Словачке, као и Високопреосвећена господа дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, Преосвећена господа Епископи: браничевски Игнатије, брегалнички Марко, осечко-пољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, хвостански Алексеј и аустријско-швајцарски Андреј као и свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
Обраћајући се сабранима, Патријарх Порфирије је рекао да је Црква једно у Христу. Зато морамо разумети да Црква ни када говоримо о нашем народу а за вас овде у расејању то је веома важно није тек једна од институција нашег народа.
Макар била и најважнија, макар била и најсавршенија, није то институција кроз коју ми чувамо део свог фолклора, одлике и обрисе, вредности нашег националног бића. Наравно у Цркви и то се, не само чува него и умножава, у Цркви заправо и оно што је народно, и оно што је лично добија свој вечни печат. Зато сам говорио ових дана, да када се сабирамо у Цркви морамо знати да нисмо дошли због тога како бисмо научили нашу децу да пре свега припадају српског народу и да не забораве своје порекло. То ће се десити само онда када своју децу будемо учили православној вери, када их будемо упућивали на то да буду свети, да негују врлину, да живе у Христу, да живе Христом. Када их будемо учили православној вери, тј. Јеванђељу Христовом онда ће и све оно што је и њихово и наше не само бити сачувано него ће постати стваралачко, водиће Царству Небеском.
И речи које смо данас чули у Јеванђељу које су потресне, парадоксалне које звуче чудно, које значе онај позив да узмемо крст свој и пођемо за Христом. Речи које је сам Господ изговорио апостолима својим и рекао: „Ко љуби оца или матерм већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном није мене достојан. И који љуби, како је то тешко прихватљиво свакоме од нас, сина или кћер већма него мене није мене достојан.“ Да ли то Господ наш, који је Бог љубави по својој суштини, како вели Свети апостол јеванђелист Јован, да ли Он хоће да каже да не треба да волимо оне који су смисао нашег постојања. Отац и мајка кроз љубав према својој деци, сина и кћери, осмишљавају своје постојање. Деца су њихов смисао. Па зар ће Господ који исто тако и деци отворио љубав према својим родитељима и супружницима међусобно, и сви налазимо разлог свога постојања зато што постоје оне које волимо. Па зар ће Господ наш рећи немој да волиш оне који су смисао твога постојања и оне кроз које се и твоје постојање оправдава. Зар ће вама децо рећи немојте да волите своје родитеље. Не браћо и сестре. Него Господ хоће да нас подсети на истуну, суштинску, да је он почетак и крај.
Он хоће да нам покаже која је то лествица вредности на нашем животу, шта треба да буде прво у нашем животу да би све остало било како треба и било на своме месту. Хоће да каже да онај који воли своју децу више него истину, да онај који воли било кога или било шта више него Христа макара био и успешан, макар био и моћан, макар био и славан, макар му све ишло у животу од руке, остаће једна дубока празнина у његовој души и у свему ће постојати неки недостатак, остаће фрустрација јер ми смо створени по слици и прилици Божијој. Створени смо тако да трон у нашем бићу припада Христу. Створени смо тако да Христос треба да буде у центру нашега бића, како би све остало онда било на своме месту.
Након свете Литургије Патријарх српски г. Порфирије уручио је орден Светог Саве другог степена господину магистру Миленку Јовановићу председнику Црквене општине Светог Саве у Бечу, у знак благодарности и за несебичну помоћ, подршку и доброчинства која чини Српској Православној Цркви у Аустрији.
Извор: ТВ Храм
***
