2. део
Након поклоњења сенима неумрлих див-јунака српских, који су оставили своје животе и кости у туђини, често скончавајући у најгорим мукама, услед обољавања од тифуса или под тежином принудног рада, делегација Фондације се упутила пут града Линца, који је дом активне, бројне и врло живе српске православне црквене заједнице окупљене око Храма Светог Василија Острошког Чудотворца.
На жалост, због болести, у овој Светињи чланове делегације Фондације није могао дочекати њен домаћин, Високопречасни протојереј-ставрофор Драган Мићић, али су то, уместо њега, учинили и достојно га одменили крстоносни отац прота, који га је замењивао и Часни ђакон Ђорђе Мићић. Након Свете Литургије, у присуству завидног броја наших сународника из овог аустријског града и парохијана овог Светог Храма, одржана је још једна промоција другог издања књиге академика Дарка Танасковића: “Пусто турско“.
Поред самог аутора, г-дина Ђурђева и ђакона Хаџи Ненада, овог пута је учешћа узео и поменути г-дин Жељко Малешевић, мастер политиколог и докторанд на Католичком теолошком приватном университету у Линцу, у чију ужу сферу научног интересовања и бављења спада и изучавање отоманско-хабсбургшких односа, што га чини и више него компетентним саговорником на тему, којом се ова изузетна књига бави. Након излагања говорника и одговора на инспиративна питања публике, те уобичајене и пригодне трпезе љубави, Његово Благородије проф. Иван Витез Стратимировић од Кулпина је на љубав и типично и топло српско гостопримство наше браће из Линца узвратио пригодним даром – верном репродукцијом портрета Вожда ђенерал-мајора Ђорђа Витеза Стратимировића од Кулпина, којег је насликао славни Анастас Јовановић, први српски литограф и један од првих српских и светских фотографа, који је у свом богатом уметничком опусу оставио врло мали број уља на платну, а ово је, управо, једно од њих, што га чини непроцењивом уметничком, културном, историјском и националном вредношћу.
***
