На Чератском гробљу у Сремским Карловцима, у недељу 15. маја 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј је по благослову надлежног Епископа сремског Василија, одржао помен блаженопочившем архимандриту оцу Стефану Чакићу (1922-2000), ипођакону Блаженопочившег Патријарха српског Гаврила (1881-1950), заслужном професору и добром пастиру словеснога стада Христова и великом посленику у мисионарском раду Српске Цркве после Другог светског рата. Помену блаженопочившем архимандриту оцу Стефану присуствовали су и свештеници Слободан Милуновић из Минхена, Филип Милуновић из Беча, Томислав Живковић из Парага и Милан Марковић из Баноштора, као и г. Душан Вујичић из Новог Сада, дугогодишњи пријатељ и одличан познавалац живота и дела оца Стефана. После помена, пред гробом, Владика Андреј је одржао беседу осврнувши се на плодоносан али и паћенички живот и велики мисионарски рад блаженопочившег архимандрита Стефана, додавши неколико реченица о познанству између Владике и незаборавног архимандрита Стефана.
Протосинђел проф. др Стефан Чакић је рођен 28. октобра 1922. године у Новом Саду. За време рата затваран је од Немаца у логору поред Беча. Теолошки факултет у Београду уписао је октобра 1945. После завршених студија био је суплент Богословије у Призрену, а затим игуман манастира Крушедол. Уписао је постдипломске студије на Католичком факултету у Бечу и у Загребу као стипендиста Аустријске бискупске конференције, где је докторирао са темом Евхаристијска епиклеза у западној и источној теологији. Крајем 60-их Епископ западноевропски Лаврентије именовао је оца Стефана за шефа мисије за духовну бригу о тзв. гостујућим радницима у Аустрији.
Отац Стефан Чакић се касније вратио у манастир Крушедол и у Нови Сад где је живео до упокојења. Аутор је више књига: Из моје пастирске торбе, Споменица 110 годишњици Бечке православне црквене општине Светог Саве 1860-1970, Беч 1971; Велика сеоба Срба и патријарх Арсеније Црнојевић, Нови Сад 1990; Мемоари, Нови Сад 1995.
***
