Драги брате, врло тешко преживљавам ово вече. У Бечу су драстичне мере изолације, неки неодговорни медији у Србији су нашег Патријарха већ прогласили мртвим, а званично са сајта СПЦ и РТС правилно знамо да се лекари боре за живот Патријарха Иринеја. Из Русије и Трста су ми изјавили саучешће, шта је то.. – искључио сам телефон и дуго читао Лукина „Дела апостолска“. – Имали смо вечерас у храму Молебан са прозбама да Патријарх издржи овај тежак час свога распећа и да га Господ заштити. Сада сам у пријемној соби и стојим пред великом фотографијом Патријарха, погружен у себе, у молитви, и радосно се сећам његовог доброчинства према мени. О како ми сузе лију… Све је ишло по плану Патријарха… Да није било Патријарха, ја не знам… – Боже, колико дуго га познајем. Први пут сам га срео 1980. у некој књижари у Солуну. Мислио сам да је он неки грчки игуман!… За време студија сам га више пута срео у манастиру Ђунису. Касније 1989. је мене у Призрену посетио и ја сам га посетио више пута у Нишу! 1994. у Патријаршији као члан Светог Синода ми је био претпостављени у многим пословима. – Увек сам осећао његову очинску љубав.. Постао сам напослетку његов викарни епископ и шеф кабинета.. Сећам се свега што сам од Патријарха научио..! – Вечерас све ми је тужно, нарочито због оних лажних наслова у неодговорним медијима, слично као недавно у случају блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Нема ни поштовања према живим ни према часним лекарима! Само ми остаје да се молим Богу и да из душе кажем хвала на свему што сам учио од Патријарха. Али је баш вечерас тешко. Ако може Господ да га спасе још пар година… треба нам свима. +Еп. Андреј, Беч
* * *
