Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско – швајцарског Г. Андреја, група верника из Линца и околине, под духовним руководством протојереја-ставрофора Драгана Мићића, боравила је, у периоду од 25.05. до 01.06.2019. године, у Русији.
Током путовања поклоници су обишли највеће храмове у Санкт Петерсбургу, на Валаму и Москви. Храм, посвећен Светом Сампсону Странопримцу, подигнут је у част победе руске армије над Швеђанима 8. јула 1709. године на Полтави. Након послужења код настојатеља храма архимандрита Серафима (Шкреда), обишли смо храм Христовог Васкрсења (Спаситељ на крви). Храм је подигнут 1907. године на месту где је 1881. године био смртно рањен цар Александар II. Посетили смо Казанску саборну цркву у којој се чува једна од најстаријих копија чудотворне иконе Пресвете Богородице Казанске. Овај величанствени храм је саграђен 1811. године по узору на сабор Светог Петра у Риму, на месту где се раније налазила црква Рођења Пресвете Богородице. Након обиласка Казанске саборне цркве, пошли смо у Ермитаж – највећи уметнички и културно – историјски музеј у Русији и један од највећих светских музеја. Његова огромна збирка је изложена у укупно шест зграда, које се нижу на обали реке Неве. Главна зграда музеја је „Зимски дворац“ који је некада био званична резиденција руских царева. У више од 350 сала изложено је око 60.000 експоната. Колекција овог музеја је зачета 1764. године као збирка уметничких предмета царице Катарине II, која је од 1852. године отворена за јавност. За два и по века у овом музеју је сакупљено око три милиона уметничких и историјских експоната, почевши од каменог, па све до савременог доба. Међу значајнијим, издваја се збирка дела западноевропских уметника: Микеланђела Буонаротија, Леонарда да Винчија, Рубенса, Рембранта, Винсента ван Гога, Пабла Пикаса и других.
Петропавловска тврђава се сматра историјским центром Санкт Петербурга. Почетак XVIII века је остао упамћен у руској историји по двадесетогодишњем рату са Шведском, када су Руси освојили земље уз обале реке Неве. Како би заштитили новоосвојену територију, император Петар I је 1703. године основао утврђење на тзв. „Зечијем острву“, које је добило нови назив: Санкт – Питер – Бурх. Вожња туристичким бродићем, који се креће реком Невом и главним градским каналима, омогућила нам је да видимо најважније репрезентативне грађевине и институције северне руске престонице. Након вожње бродом, отишли смо на величанствени видиковац Исакијевског сабора. Овај највећи саборни храм Санкт Петербурга и дан данас представља музеј, иако се у левом – споредном олтару врше богослужења. Храм је посвећен Светом Исакију Далматском – хришћанском светитељу из IV века, на чији дан је рођен цар Петар Велики. Саграђен је 1858. године, као четврти по реду храм који је грађен на истом месту. Висина храма износи 101,5 метар, а унутрашња површина 4.000 квадратних метара. Спољашњост храма је украшена великим бројем кипова и статуа, док је његова унутрашњост испуњена предивним мозаицима и украсима од мермера, малахита, лазурита и бронзе са позлатом. Са видиковца се пружа величанствени поглед на Санкт Петерсбург. Након обиласка Никољског сабора посетили смо Петерхофу који се налази на око 20 километара западно од Санкт Петербурга. Овај царски комплекс је смештен на обали Финског залива и служио је као летња палата Петра Великог. Заједно са парковима и фонтанама, у раскоши, богатству и лепоти, сведочи о величини царске Русије.
Пут нас даље води у Свето – Јовановски ставропигијални женски манастир. Манастир је подигнут крајем XIX века, и то најпре као подворје Јовано – Богословског Сурског манастира, основаног од стране Светог Јована Кронштатског у његовом родном селу, да би убрзо постао самосталан манастир. Ту смо се над моштима Светога Јована Кронштатског помолили Богу а проте Милан Пантелић и Драган Мићић су одслужили Акатист.
Након обиласка манастира и поклоњења моштима Светог Јована Кронштатског, пошли смо на Смољенско гробље на ком се налази капела са моштима многопоштоване светитељке, Блажене Ксеније Петроградске. Иако је релативно касно, 1988. године, канонизована од стране Руске Православне Цркве, блажена Ксенија је поштована као света у руском народу. У вечерњим часовима (20:00) полазимо бродом за манастир Валам, који је од Санкт Петербурга удаљен око 220 километара.
Након ноћне вожње реком Невом и Ладошким језером, у јутарњим часовима (08:00) брод пристаје на Валамски архипелаг у покрајини Карелија, на ком се налази знаменити Спасо – Преображенски Валамски мушки манастир Руске Православне Цркве. Обишли смо саборни манастирски трг и главни део манастира.
Будући да се налази на крајњем северу данашње Русије, манастир је током своје богате историје више пута страдао од великог броја непријатеља. Почетком XX века, манастир је бројао 13 скитова и 21 капелу. Данас је обновљено укупно 11 скитова, од којих су најпознатији: Воскресенски, Гетсимански, Никољски, Свих Светих, Јована Крститеља, Свето-Владимирски, Смољенски, Конјевски и др. Централно место у манастирском комплексу заузима Спасо – Преображенски собор, подигнут средином XIX века на месту старијег дрвеног храма. Манастир има и пет својих подворја, од којих су два у Москви и Санкт Петербургу. Никада нећемо заборавити, мини концерт манастирског хора које је све нас дирнуо до суза, поготово песмом на српском језику „ој Косово,Косово“. Затим смо пешице обишли скитове: Воскресенског и Конјевског и многе друге.
У јутарњим сатима смо посетили Свето – Тројицку Александро – Невску лавру. Овај мушки манастир Руске Православне Цркве се налази на источном крају Невског проспекта. Манастир је основан 1713. године по личном указу руског императора Петра Великог, на месту где је по предању Велики кнез Александар Невски 1240. године извојевао велику победу над Швеђанима. Највећа манастирска светиња су мошти Светог Великог кнеза Александра Невског. Путовање возом до Москве ће остати незапамћено.
Журни кораци су нас одвели у Покровски манастир на поклоњење моштима Блажене Матроне. Манастир је женска обитељ. Основао га је цар Алексеј Михаилович 1635. године, и то као дом за сиромашне. Прва црква је саграђена 1655. године и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. У њој се налазе мошти Блажене Матроне Московске.
Посетили смо Црвени трг. Централни московски трг је са једне стране оивичен зидинама Московског Кремља (куле: Константино – Јеленска, Спаска и Никољска), а са друге великим здањем Државног тржног центра (ГУМ). На Црвеном тргу налази се: Храм посвећен Казанској икони Пресвете Богородице (Казански сабор), храм Василија Блаженог (Покровски сабор, храм Рођења Светој Јована Крститеља (са олтаром Светог Климента Папе Римског), црква Светог Великомученика Георгија (на “Псковској гори”), Знаменски сабор (Знаменски манастир), црква Светог Максима Исповедника (тзв. “Пизански торањ”), и храм Свете Великомученице Варваре. Такође, ту се налази и неколико историјских објеката: Гостињи двор, Стари енглески дворац и Стари дворац Романових.
У Храму Светих Апостола Петра и Павла на Подворје Српске Православне Цркве, добродошлицу нам је пожелео настојатељ Подворја, Епископ Антоније (Пантелић). У храму се налази и велики број честица моштију Божијих угодника. Домаћин је гостима даривао књижицу о историјату подворја а проти Драгану и Проти Милану по напрсни Крст.
Посета Саборном храму Христа Спаситеља је наговестила да се наше ходочашће приближило крају. Првобитни храм је саграђен 1883. године, као спомен – храм на руске војнике, пале у рату са Наполеоном. Порушен је 1931. године и на његовом месту је требао бити изграђен тзв. “Дом совјета” од чијег пројекта се одустало због избијања Другог светског рата. Данашњи храм је саграђен 2000. године по првобитном пројекту и састоји се од горњег Храма Христа Спаситеља, крипте (Спасо – Преображењски храм), Музеја (посвећеног историји храма), велике сале за одржавање Светих Архијерејских Сабора и помоћних објеката. Највеће светиње у храму су мошти Светог Филарета Митрополита Москвоског и глава Светог Јована Златоустог. Оно по чему је Храм Христа Спаситеља јединствен јесте и вањски подкуполни простор, са ког се пружа величанствен поглед на центар Москве. У порти храма налази се и дрвени храм посвећен икони Пресвете Богородице Државна.
Путовање је успешно реализовано захваљујући подршци Његовог Преосвештенства Епсикопа Антонија, старешине подворја Српске Православне Цркве у Москви и теолога: господина Николе Ковача и господина Јована Босића, који су и овог пута били на висини задатка.
