Православна Епархија ваљевска саопштила је данас, 30. марта 2020. године, да се Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин упокојио у Господу у току протекле ноћи, у Клиничко-болничком центру Драгиша Мишовић у Београду. У ову здравствену установу Владика Милутин био је смештен, како је 26. марта известила Епархија ваљевска, због потврђеног присуства вируса корона.
Епископ Милутин је рођен 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете (рођ. Петровић). На крштењу добија име Михаило, а ову свету Тајну прима у манастиру Пустињи, знаменитој православној светињи за коју је био изузетно везан. Основношколско образовање стекао је у Поћути. Са 14 година одлази у манастир Каону, где је 26. октобра 1963. године, од тадашњег Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића), примио монашки постриг у манастиру Петковици, добивши име Милутин, по владару из светородне лозе Немањића, једном од највећих ктитора у хришћанској историји. Сутрадан, на празник Свете Петке, у истом манастиру рукоположен је у чин ђакона, а у чин јеромонаха на Митровдан, у Осечини.
Године 1967. одлази у монашку школу манастира Острог. Успешно је завршава, враћа се у манастир Каону, где постаје намесник и парох. Средњошколско образовање стекао је у Богословији Свети Сава у Београду. Студије отпочиње на Православном богословском факултету у Београду, да би, након завршене прве године, отишао у Сједињене Америчке Државе, на Православни богословски факултет Свети Сава у Либертивилу, где је са успехом дипломирао. Шест месеци обављао је дужност секретара Епархије канадске, а наредних шест био је парох у Нијагари. Потом се враћа у Каону, на место настојатеља манастира. Заједно са манастирским братством, својим ангажовањем допринео је свеколиком напретку светиње каонске.
Године 1979. поклонио се Гробу Христовом у Јерусалиму. Чином синђела, епископ Јован (Велимировић) одликовао га је 1981. године, а чином протосинђела 1987. године. Наследник владике Јована на трону Епархије шабачко-ваљевске, епископ Лаврентије (Трифуновић), унапређује га 1994. године у чин игумана, а 1998. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када му Владика Лаврентије на старање поверава и манастир Лелић, који тиме на кратко постаје метох Каоне.
Дужност архијерејског намесника посаво-тамнавског обављао је од 1999. до 2003. године, када постаје архијерејски заменик и када бива изабран за Епископа аустралијско-новозеландског. После три и по године службовања на Петом континенту – одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве – враћа се у завичај, на трон Епархије ваљевске, поново васпостављене после 200 година.
„Велика радост и утеха је бити у близини два горостаса – Светог владике Николаја и аве Јустина. Ту су славни Ненадовићи, Војвода Живојин Мишић. На нама је да будемо достојни потомци и да нас се они не постиде пред Богом, а ми пред њимаˮ, рекао је владика Милутин приликом устоличења на светој Литургији, коју је служило више архијереја Српске Православне Цркве у храму Христовог Васкрсења, Саборној ваљевској цркви на ушћу реке Градац у Колубару.
Током његовог столовања у Епархији ваљевској саграђено је и обновљено више храмова, постигнут највећи одзив за верску наставу међу свим епархијама Српске Православне Цркве, изузетно развијена милосрдна активност епархијских братстава и сестринстава, унапређен рад црквених гласила, организовано мноштво молитвених свечаности које су сабирале православни народ из целог света, и много тога другог. Владику Милутина красила је неизмерна љубав према својим епархиотима, којима је подарио мудре поуке у својим проповедима.
Вечан ти спомен, достојни блаженства незаборавни владико Милутине!
Извор: https://www.eparhijavaljevska.rs/
* * *