Као и сваке године, група поклоника из Беча је 1. новембра 2021. године посетила места у Бургенланду, где су сахрањени наши страдалници у Великом рату, не само војници, него и цивили, старци, жене и деца. Ове године, групу поклоника је предводио Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј у чијој су пратњи били: протојереј-ставрофор Петар Пантић, Драго Вујић, Александар Лапин, протојереј Ђорђе Пантелић и јереј Јован Говедарица. Нажалост ове године, због пандемије Коронавирус, само мали број верника наше Цркве је присуствовао парастосима.
Поклоници су прво посетили гробље у Бруку на Лајти, где се налазе остаци 78 наших војника. Потом су присуствовали помену који се одржава у по злу познатом Нежидеру (Neusiedl am See), где се налазио један од највећих логора у бившој Аустроугарској, у коме је пострадало преко пет хиљада наших људи. Помену који служи римокатолички парох у порти цркве (мештанима који су страдали у Великом рату), присуствовали су и локални политичари, на челу са градоначелницом Елизабет Бом, као и Његово Преосвештенство епископ Андреј заједно са о. Александром Лапином. Потом су сви заједно прешли на гробље, где се налази споменик нашим жртвама овог логора и где је епископ Андреј, заједно са свештенством, одржао парастос. Данашњи становници Нојсидла се са великом жалошћу сећају прича својих предака, који су били сведоци мученичког страдања наших затвореника, и надају се да се такве страхоте више никада неће поновити.
Следеће одредиште поклоника било је село Фрауенкирхен, где се такође налазио логор, и где је сахрањено преко шест хиљада жртава. На овом месту, у знак сећања на погубно страдање српског народа током Првог светског рата, подигнут је споменик са мермерним крстом на месту где се некада налазио логор.
Епископ Андреј, у својим беседама је истакао да кроз помене, задобијамо прилику да се присећамо невино пострадалих Срба али исто тако и других народа, који уместо да се врате својим најближима, пострадаше и оставише кости своје на овим местима. Без обзира што је прошло више од сто година њиховог страдања, морамо да се држимо традиције нашег народа и Цркве, да не заборавимо оне који су се већ упокојили, него, напротив, да се за њих помолимо Богу и кроз такву молитву ограничимо избијање насиља међу људима јер је наша вера мирољубива.
Као људи дужни смо да чувамо успомену на њих, да се овакве страхоте више не би, ако Бог да, никада и никоме десиле. Али као хришћани имамо наду да су ови страдалници, који су пострадали само због тога што су били Срби и били православни, тиме и оправдани пред престолом Божјим, и да нас тамо молитвено заступају у нашим искушењима. Нека Господ подари покој душе мученицима палим за отаџбину своју, за крст часни и слободу златну а нас да помилује и упућује у векове векова, амин!
Свети мученици бургенладски, молите Бога за нас!
* * *
