Од тренутка када је стекла самосталност у XIII веку СПЦ је имала бројне и живе везе са католичком Црквом на територији данашње Италије.
Најважнији догађаји који су обележили те односе су пре свега покровитељски однос чланова династије Немањић, краљева Милутина и Стефана Дечанског, као и цара Душана који су храму Св. Николе у Барију поклонили бројне и вредне дарове.Два века касније у петнаестом веку, после пада Смедерева и Србије у турско ропство, Св. Стефан Нови (Бранковић) са породицом долази у утврђење Београд код града Вармо у регији Фриули Венеција Ђулија и ту живи до своје смрти 1476 г. постављајући духовне темеље за касније присуство нашег народа.
Стварање парохије у Трсту у осамнаестом веку, која је постала духовни светионик не само за овај регион него и за целу Европу, представља изузетан догађај како за Српску Цркву у дијаспори тако и у отаџбини. Срби окупљени око храма Св. Спиридона су се борили за очување националног бића и за слободу, помагали су устанке против Турака, учествовали активно у одбрани српских интереса у Аустро- угарској монархији, помагали великодушно све оне којима је помоћ била потребна. Углед и изузетно поштовање у Трсту верници СПЦ су стекли учествујући у јавном животу доприносећи културном и материјалном развоју града и на најбољи начин представили српски род.
Поред ових историјских догађаја и многа богословска дела, књиге, чланци, зборници са симпозијума и конгреса, објављених на италијанском језику, имају различите теме које се баве српским православљем и присуством СПЦ у Италији.
Горе поменуте теме су исцрпно изложене и разматране у докторској дисертацији свештеника Душана Ђукановића, пароха СПЦ у Удинама, Порћији и Тревизу, која је успешно одбрањена 18. новембра 2021. г. на Понтефикалном Универзитету Антонианум у Риму. Комисију су сачињавали професори: Riccardo Burigana, o. Roberto Giraldo и Natalino Valentini уз присуство декана и секретара Теолошког факултета.
* * *
