У недељу, 13. новембра, Коло српских сестара при Богородичином храму у Бечу, прославило је крсну славу и своју заштитницу и узора – Свету Јелену Анжујску. Свету литургију је служио настојатељ Богородичиног храма, протојереј–ставрофор Петар Пантић, уз саслуживање јереја Јована Говедарице, протојереја Романа Фишера, украјинског свештеника Сергија Шулгаха као и ђакона оца Александра Савића и оца Владимира Игнатовича из Украјинске Православне Цркве. Преосвећени Владика Андреј је услед архипастирских дужности био спречен да присуствује овогодишњој слави Кола српских сестара, али је својим архипастирским благословом и очинским надзирањем свагда присутан његовим молитвама.
Недељној Светој литургији присустовало је мноштво верног народа. Славско знамење је освештао протојереј др Гајо Гајић у име целокупној свештенства, а затим су верници са свештенством једногласно отпојали свима омиљен тропар: Сјати Мученици. На крају Свете литургије прота Петар је, у име свих свештенослужитеља и целокупног присутног народа честитао Колу српских сестара њихову крсну славу, изражавајући дубоку благодарност за њихов самопожртвовани труд, који је од велике помоћи за целокупну црквену заједницу. Истакао је да је њихово залагање од изузетног значаја и да је оно примећено, цењено и да ће имати плодове не само сада, већ и за сва будућа поколења, а посебно што услед својих свакодневних обавеза издвајају време да служе својој Цркви и тиме дају пример и другима, да се прикључе и осете радост заједнице и међусобног даривања. Такође је отац Петар крепио вредне чланице да и даље буду активне, пожелевши свима благослов Божији и крепко здравље.
Коло српских сестара има за мотив да помаже Цркви и свештенству како у мисионарском делу, тако и у пастирском раду и разним сабрањима у виду духовних вечери и значајних јубилеја. Посебно се Коло српских сестара, поред организације у виду припрема трпеза љубави у духу гостопримства, најпре укључује и за друге потребе као што је помагање потребитих у материјалном смислу, посећивање болесника и помагање оних којих нема ко да се сети. Такође је мотив Кола Српских сестара исто тако и улепшавање Дома Господњег, да ли прављењем разноразних цветних аранжмана или једноставно одржавањем и поспремањем црквеног простора. С тим у вези, Коло српских сестара као организација унутар црквених јединица, па тако и ово у Богородичином храму, има немерљив допринос за цело време свог досадашњег постојања. До сада је одржан велики број манифестација (на пример Дуга ноћ цркава), предавања, духовних вечери – што је било могуће несметано одржати уз помоћ сестринске помоћи вредних чланица, које се труде да, свака на свој начин допринесе да све протекне у духу гостољубља. Тако исто се оне труде да сваке недеље после Свете литургије угосте парохијане у великој сали. Тиме вредне чланице изузетно помажу свештенству а самим тим и преосвећеном Епископу који је на челу Епархије, јер у духу заједничог труда и давања себе на службу ближњем оне себе прилажу Самоме Христу, који сва добра многоструко умножава. Оне се дају, указујући на пример човекољубља и несебичног залагања за другог и то подједнако и у истој мери за све, у духу онога што је и Сам Спаситељ изрекао: Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме (Мт 25,35).
Након Свете литургије су сви били позвани на послужење у великој сали, којој су присуствовали што активни чланови цркве, што верници који су дошли из Украјине, Македоније и других крајева. За време послужења у сали, верници су се дружили и у радости
отпевали неколико лепих песама, које су орадостиле њихова срца.
Света Јелена Анжујска била је српска краљица и просветитељка, која је изразито неговала писменост, културу, традицију и стваралаштво. Рођена је тридесетих година 13. века, била је племићког рода и супруга краља Уроша Првог из династије Немањића. Света Јелена Анжујска оставила је печат на целокупну историју српске средњевековне државе. Била je прва владарка над српским земљама, први дипломата и први ктитор међу женама. У мноштву цркава и манастира које је обновила на територији којом је управљала, најзначајнија заоставштина Српској цркви и потомству јесте манастир Градац, чији је ктитор. Читајући житије краљице Јелене Анжујске, примећује се да је била велики добротвор. Сматра се и зачетницом прве библиотеке, јер је на свом двору сакупљала и организовала преписивање књига. Великодушно је преписе дворских књига, уз друге вредне дарове, уступала многим манастирима и црквама, али је за собом оставила и племенити подвиг прихватања сиротих девојака и удовица, које је подизала, прехранила, описмењавала и учила рукодељу – тиме уводећи вид школства већ у то време.
Била је изузетно образована и мудра краљица, те тиме кадра да буде укључена и да утиче на спољну и унутрашњу политику средњовековне Србије, вешто одржавајући дипломатске односе у нестабилним временима средњег века. Краљица Јелена у познијим годинама доноси одлуку да се у потпуности посвети служењу Господу, те постаје монахиња добивши име Јелисавета. Одавајући највишу почаст њеним заслугама, Јелена Анжујска, краљица, владарка и монахиња, канонизована је само три године након њеног представљања Господу.
***
