У периоду од 6. до 9. септембра текуће године недалеко од Милана у манастиру Бозе одржан је 28. Међународни хришћански симпозијум на тему православне духовности. Од високих црквених великодостојника били су присутни високопреосвећени митрополит Атенагора белгијски из Васељенске патријаршије, и преосвећени епископи Бенедикт бистрички и Силуан италијански из Румунске, Асти билиски из албанске православне цркве, Александар толедски из америчке православне цркве и Емануел Јосип из сиријске источне цркве у Канади. Католичку цркву су представљали бискупи оближњих диацеза Марко из Верћелија, Роберто из Бијеле и Дерио из Пинерола.
Познати теолози из великог броја европских земаља, као и из Америке, Канаде и са Блиског Истока понудили су своја истраживања о учењу Светог Исака Сирина. Предавања су одржали Себастијан Брок са Оксфорда, Порфириос Георги из Баламанда, Пабло Аргарате из Граза, Максим Калинин из Москве и многи други. Представници многих хришћанских цркава из горе поменутих делова света, су били активни учесници дајући своја виђења представљених радова и постављајући питања да би се јасније спознале мисли и поуке хришћанског васељенског аскете и мистика, Светог Исака Сирина. По благослову Његовог преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског, Италије и Малте Господина Андреја, Српску Православну Цркву су представљали свештеници Ивица Ђулић, парох у Милану и др. Душан Ђукановић, парох у Удинама.
Симпозијум је отворио старешина манастира Бозе, приор Сабино Кјала, који је поздравио присутне, пожелео добродошлицу после три тешке године живљене у пандемији, и са освртом на светску кризу коју живимо у овом тренутку. У наставку своје радове су представили проф. Брок на тему Светог Исака као весељенског светитеља, потом проф. Бетиоло који је понудио историјску и културолошку слику света из тог времена. Потом су уследили радови који су осветлили поуке и учење Светитеља са освртом на бесконачну и безусловну милост Божију, и такође о спасењу и избављењу човека. Учесници подељени у језичке групе (руску, грчку, енглеску и италијанску) могли су да чују и тумаче заједно са предавачима оригиналне списе и да се надахну на тај начин са извора учења.
„Јеванђеоска аскеза и поновно задобијање смерности и смиреноумља“, „Монашки живот код Светог Исака Сирина“, „Сузе покајања и сузе радости“ су неке од тема које су биле представљене и у којима се могла видети свевременост и савременост учења и поука Светитеља. Увек жив и лековит, хришћански оптимистичан са ускликом „Христос васкрсе“, метод Светог Исака Сирина указује хришћанима свих времена пут борбе и аскезе али и пут спасења и радости у Господу.
***
