У недељу пету по Духовима, 10. јула 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј служио је свету архијерејску Литургију у Богородичином храму у Бечу. Архијереју су саслуживали украјински свештеник отац Сергиј Шулгах, протојереји Гајо Гајић и Роман Фишер, јереј Јован Говедарица, као и архијерејски намесник за Источну Аустрију прота Драган Бирташевић. За време службе одговарала је певница Богородичине цркве, коју је предводила госпођица Јелена Пантић, иначе магистар фармације, која је на крају службе од Епископа Андреја овом приликом добила грамату, као знак захвалности за уложени напор зарад напретка певнице али и као подстрек за даљи труд. Херувимску песму и део јектенија за време службе преузео је квартет верника из Украјине, на челу са попадијом Соломијом Шулгах. Верници су у тишини и са посебном пажњом пратили њихово смирено појање, упућујући своје мисли и молитве ка напаћеном народу који тренутно страда у Украјини, али и широм васељене.
С тим у вези је и Епископ Андреј за време беседе, посебно изразио радост што је овом приликом на служби началствовао отац Сергиј из ратом захваћене Украјине. У то име је Епископ говорио о страдању за време ратова, које је и наш напаћени народ осетио на својој кожи, те као такав добро разуме ратну агонију других народа. Зато је Епископ посебно евоцирао успомене на блаженопочившег Патријарха Павла, истичући жељу да Господ услиши његове велике речи: Не желимо ниједном народу да се деси оно што се десило нашем народу. Патријарх Павле би ове речи увек изговарао при растанку са делегацијама које су га посећивале у време ратних сукоба на нашим просторима, са дубоком и искреном жељом да се то, што се нашем српском народу десило – више никада и ниједном народу не догоди. Епископ је додао: Ми долазимо на службу Божију да се молимо Богу и да упутимо усрдно молитве, да се оконча ратни сукоб и да молимо Бога да људи када имају проблеме и конфликте исте решавају разговором, а не крвопролићем невиног, обичног народа који по правилу највише и страда.
Епископ је на крају своје, састрадањем и саосећањем прожете беседе заблагодарио верном народу којим је Богородичин храм у потпуности био испуњен, на великом стрпљењу, љубави и подршци коју он као такав исказује према сваком човеку појединачно, па и према својој сабраћи из ратних предела. Одмах затим је Владика призвао благослов на све присутне, пожелевши им крепко здравље и сваки напредак у овом животу. На самом крају Свете службе, сваки верник је појединачно примио нафору из руке свог Архијереја. У храму је посебно одисао дух нарочите саосећајности и састрадавања.
Након свете архијерејске Литургије Владика је са одређеним бројем верника из Украјине, придошлих из несрећног рата, одржао састанак у великој сали при Богородичином храму. Састанку је присуствовао отац Сергиј са својом супругом Соломијом, као и архијерејски намесник за Источну Аустрију протојереј Драган Бирташевић, јереј Јован Говедарица, протојереј Роман Фишер чија је супруга Наталија испомагала на састанку превођењем на руски језик. Епископ је верницима из Украјине свесрдно исказао дубоко саосећање за њихову али и за патњу ближњих који су остали у Украјини. Састанку су присуствовале искључиво жене, јер су по њиховим речима, њихови мужеви били приморани да остану у рату. Епископ је затим говорио о личним искуствима, јер су његови родитељи 1941-1945 доживели страхоту ратних сукоба. Такође је Владика Андреј говорио и о патницима које је и сам својим очима видео за време несрећног рата деведесетих година. Прожет тескобним успоменама на ратне године и трауматичним искуствима, сликама људи без удова, жена без мужева, деце без родитеља – исказао је своје изненађење због пасивности и немогућности да се украјинским избеглицама више помогне. С тим у вези, Епископ Андреј је обећао да ће се, покривен благословом Свјатјејшег Патријарха Порфирија, потрудити да помогне напаћеном народу у границама својих опсега и могућности. Епископ је упитао вернике за предлоге и потребе, на шта су сви једногласно, а опет скромно одговорили да им је најпре потребно уступање простора за нормално одвијање суштински потребног богослужбеног живота украјинске традиције. Епископ Андреј је затим са сваким појединачно прозборио слова укрепљења, утехе и подршке, упитавши свакога за име и тиме изразивши пастирску љубав и поштовање. Верни су у наставку постављали питања, изражавали своје виђење ситуације и исказаливали своја дубока осећања, заблагодаривши Епископу и Српској Цркви на бризи која се не завршава само на речима, већ на конкретним делима подршке и бриге за ближњег свог у невољи, у којој је могао бити свако од нас.
***
