- део
Српско Православно расејање у Аустрији је од 14. до 17. октобра 2022, благодарећи архипастирском благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г.Г. Андреја (Ћилерџића), имало прилику да га посети вишечлана висока делегација сачињена од више значајних делатника на пољу православне духовности, културе и друштвеног активизма. Сваки од чланова ове, помало шаролике, делегације давао је и даје своју лепту и допринос развоју православне духовности, националног идентитета и културе сећања у Србаља, како у матици, тако и у расејању.
Речену делегацију су сачињавали: Њихова Благородија проф. Иван Витез Стратимировић од Кулпина, председник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. године и Удружења грађана “Култура ћирилице“ и његов син, доц.др Ђорђе Витез Стратимировић од Кулпина, председник Фондације Вожд Ђорђе Стратимировић, као и: академик Дарко Танасковић, непоновљиви и чувени професор емеритус Филолошког факултета Университета у Београду и доајен и легенда српске дипломатије; г-дин Горан Миленковић, помоћник министра за бригу о селу у Влади Србије; г-дин Александар О. Ђурђев, народни посланик у Скупштини Покрајине Војводине; ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, секретар Центра за истраживање православног монархизма; г-дин Данијел Кулачин, председник Центра за развој Шајкашке, као и г-да Далибор Шекуларац и Милан Ристић, чланови Одбора за пренос посмртних остатака Вожда Ђорђа Стратимировића у Отаџбину.
Трећег дана посете, поменута делегација Фондације Вожд Ђорђе Стратимировић је, у јутарњим часовима учинила ходочашће и поклоњење војничком гробљу Рајфендорф-Маутхаузен, из времена Првог светског рата у злогласном Маутхаузену, који се, по злу, “прославио“ још и више током Другог светског рата. На овом стратишту почива око 8000 српских, 1759 италијанских, 30 мађарских, 7 пољских, 7 руских, 5 чехословачких 3 британска, 3 аустријска, 2 француска, 2 румунска и још 7 војника непознате националности. Гробље је фантастично уређено и одржава га, потпуно бесплатно, сопственим радом и средствима, удружење пензионисаних аустријских војних официра под именом Црни Крст. На гробљу, од недавно, постоји и прелепа српска Спомен Капела Светих Новомученика Српских, чије се фрескописање управо приводи крају, док су сви остали радови на њеној изградњи и уређењу сасвим завршени.
Након, готово, умносрдачне молитве, поклоњења хумкама хиљада наших мученика и обиласка капеле, са историјатом самог гробља и заробљеничког логора, који се ту налазио током Првог светског рата, делегацију је упознао г-дин Жељко Малешевић, високи локални функционер у граду Линцу и активни припадниг локалне српске православне парохијске заједнице. Потом је у име свих, као и у име Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. године, цвеће на главно спомен обележје поставио проф. Иван Витез Стратимировић од Кулпина, кратко се обративши сабранима: “Налазимо се на овом светом месту, ту где леже кости осам хиљада Срба, осам хиљада српских војника, заточеника из Великог рата од 1914. до 1918. Ових скромних пар цветова, које смо донели да оставимо ту, ових пар белих цветова, који говоре и који представљају Истину и скромност, којом желимо да кажемо нашим прецима, херојима српским, који су животе давали да одбране земљу Србију, да одбране своје куће, своје прагове, да одбране своје породице, свој народ, да знају да нису заборављени. Зато смо данас овде и ја свима вама захваљујем што сте омогућили да будемо ту, на овоме месту, да се сетимо наших предака. … Наш је задатак да поштујемо наше претке, да поштујемо традицију, да показујемо да Србија данас је слободна, да је жива, да се ради, да српски народ неће никада да заборави своје претке, оне који су животе давали да ми постојимо, да мођемо да будемо у слободној земљи Србији…“
Након поклоњења сенима неумрлих див-јунака српских, који су оставили своје животе и кости у туђини, често скончавајући у најгорим мукама, услед обољавања од тифуса или под тежином принудног рада, делегација Фондације се упутила пут града Линца, који је дом активне, бројне и врло живе српске православне црквене заједнице окупљене око Храма Светог Василија Острошког Чудотворца.
***
