Божијом милошћу и благословом надлежног Архијереја, Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, парохијани храма Преподобног Симона Монаха у Санкт Галену, предвођена својим парохијским свештеником протојерејем Браном Сарићем, боравила је у осмодневној посети Светој Земљи – Израелу и Палестини, које је у периоду од 17. до 24. маја 2023. године, реализовано под покровитељством православне поклоничке агенције „Пут Вере“ из Москве.
Прва посета верника из Санкт Галена и похођење највећима светињама васцелог православља, организована је у данима пасхалне радости, због чега је у правом смислу те речи и била испуњена истинском пасхалном радошћу свих поклоника. На свом антологијском путовању, верници су могли да се упознају са богатом историјом библијске Палестине и модерног Израела, са којом их је упознао њихов водич, теолог Јован Босић.
Након ноћног лета и одмора у хотелу у граду Богорођења Витлејему – у среду на четвртак (17-18. маја), поклоници су се упутили у срце Јудејске пустиње, како би обишли древне светиње и центре православног монаштва: лавре Светог Саве Освећеног (484.) и Светог Теодосија Великог (476.). Поклонивши се највећим светињама и измоливши благослов њихових утемељивача, вернике је пут повео у нови део светог града Јерусалима. Прва дестинација био је манастир Часног Крста где је по предању никло дрво на којем ће бити распет Господ наш Исус Христос. На неколико километара од манастира, у области под називом Ен Карем или Град Јудин, смештена је још једна значајна хришћанска светиња: руски манастир Горња. Управо на овом месту била је кућа родитеља Светог Јована Крститеља – Праведних Захарије и Јелисавете, где се одиграо и чувени сусрет између Пресвете Богородице и њене тетке Јелисавете. Поклонивши се месту на којем је Свети Јован изговорио своју прву проповед, поклоници су се вратили натраг у хотел у Витлејему.
У раним јутарњим часовима, у петак 19. маја, верници су посетили Храм Христовог Рођења, где су имали прилику да учествују у Литургијском сабрању, на којем је – поред братства овога храма и гостију из других Помесних православних цркава, саслуживао и отац Бране. Богослужило се у пећини изнад места Рођења Богомладенца Христа, на грчком, арапском и српском језику. Након обиласка храма и поклоњења чудотворној икони Витлејемске Пресвете Богородице и пећини Младенаца, поклоници су пошли пут старог града Јерусалима и здања Јерусалимске Патријаршије, како би узели учешће на пријему код Његове Светости Патријарха јерусалимског Г. Теофила III. Примивши благослов и молитвени дар из руку Његове Светости, поклоници су наставили са програмом, посетивши Маслинску гору и обишавши њене најзначајније светиње: руски манастир Вазнесења Господњег (са капелом Обретења главе Светог Јована Крститеља), Место Христовог Вазнесења (које чува последњу Христову стопу утиснуту у камену), као и величанствени видиковац са којег се пружа величанствен поглед на Стари град Јерусалим у чијим зидинама се блистају куполе храмова и светиња трију великих монотеистичких вера. У наставку дана, поклоници су имали прилику да посете Бању Витезду, након чега је уследило молитвено хођење путем Христовог страдања, тзв. „Via Dоlorosa“. Корачајући уским каменим улицама Старог града Јерусалима, уз појање тропара „Кресту Твојему“, верници су стигли до Цркве Христовог Васкрсења. Поклонивши се Христовом Гробу и Плочи помазања, испуњени молитвеним миром и озарени Хростовим Васкрсењем, поклоници су се вратили на конак у хотел у Витлејему.
Наредног дана – у суботу 20. маја, пут је групу из Санкт Галена повео у најстарији град на свету: Јерихон. Прва дестинација био је манастир Светог Георгија Хозевите, који се налази у долини потока Хората (Вади Келт). На овом месту је сачувана и пећина која чува успомену на два значајна догађаја: у њој се крио Свети пророк Илија и ту је Богородитељ Јоаким оплакао своје безчадство и примио благу вест о рођењу Пресвете Богородице. На месту званом Витавара, које је у Старом завету било поштовано као место преласка реке Јордан и уласка Јевреја у Обећану земљу, док је у Новом Завету познатије по проповеди Светог Јована Крститеља и Крштењу Господа нашег Исуса Христа – празник Богојављења, верници су имали прилику да уђу у свете воде реке Јордана и приме њен благослов. Још једна од светиња у Јерихонској долини јесте манастир Четрдесетнице на Гори Кушања. До њега се долази посебно изграђеном жичаром која представља познату туристичку атракцију овога града Јерихона. У граду је смештен и манастир Светог пророка Јелисеја у чијој порти расте Сикамора – дрво на које се попео цариник Закхеј, будући низак растом, како би видео Господа. У смирај дана уприличена је и посета манастиру Светог Герасима Јорданског у Јорданској пустињи, који је подигнит на месту славне Каламонове лавре, након чега су се верници вратили у свој хотел. Пошто су вечерали и одморили, пошли су на поноћну Литургију у Храм Христовог Васкрсења, где су имали прилику да приме Свето Причешће.
У недељу 21. маја, поклоници су пошли пут древне Витаније или Ел Лазарије, како би се поклонили гробном месту Светог и праведног Лазара Четвородневног. Управо на овом месту Господ је учинио Своје велико чудо васкрснувши Свог пријатеља Лазара. Дошавши још једном у свети град Јерусалим, најпре је обављена посета светињама горе Сиона: сале Тајне вечере и гроба Светог цара Давида. Иако то није предвиђено програмом, верници су постили и древни манастир Светих Архангела – славну задужбину Светог краља Милутина. Упознавши се са историјом ове светиње, упутили су се ка Гетсиманији, како би обишли два значајна места: Базилику Агоније и Гроб Пресвете Богородице. Један од братије Богородичиног гроба, монах српског порекла отац Прохор, позвао је групу да посете Гетсимански врт иза храма, где је уприличен духовни разговор на многе актуелне теме данашњице. Испуњени утисцима, верници су се вратили у хотел, како би се спаковали за сутрашњи одлазак у Галилеју, где је Господ Исус Христос провео своје детињство и младост.
У понедељак 22. маја, непосредно пред полазак на север Изарела, поклоници су још једном посетили Храм Христовог Васкрсења: Голготу и место проналаска Часног Крста. Након обиласка Зида плача – јединог остатка чувеног Јерусалимског храма, верници су обишли и манастир Свете Марије Магдалине на обронцима Маслинске горе, и том приликом се поклонили моштима Преподобне Јелисавете и инокиње Варваре. Следећа дестинација био је град Назарет, град Благовести, где се налази православна Црква Светог Архангела Гаврила. У њој је смештен бунар Пресвете Богородице, на којем је Богородица чула Гаврилов архангелски поздрав и радосну, благу вест о рођењу детета који ће бити Спаситељ света. Допутовавши у Тиверију, верници су се сместили у хотел.
Наредни дан – уторак 23. маја, био је одвојен за обилазак светиња Галилеје и Галилејског језера. Прво место била је Кана Галилејска и место где се налазила кућа Симона Кананита у којој је на свадби Христос започео своју славу чудом претварања воде у вино. У непосредној близини налази се и православни манастир Светог Ђорђа. Из Кане, поклоници су пошли пут горе Преображења – Тавора, како би посетили православни манастир подигнут у част Светог пророка Илије. На обалама Галилејског језера, посетили су низ значајних места: Табху – место Христовог чудесног умножења хлебова и риба, Гору Блаженства, православни манастир Дванаесторице апостола у Капернауму и руски манастир Свете Марије Магдалине. Дан је употпуњен и традиционалним ручком на ком се обедује тзв, риба Светог Петра (Тилапија), као и вожњом бродом Галилејским језером. Након вечере у хотелу, уприличено је и свечано уручење патријарашких грамата и промоција хаџија.
У среду 24. маја – последњег дана боравка у Светој Земљи, поклоници су посетили древни град Лод (Лиду), родно место Светог Великомученика Георгија Победоносца. У манастиру посвећеном овом Божијем угоднику, верници су имали прилику да се поклоне месту светитељевог погребења (у крипти испод храма), веригама у којима је био окован, те да целивају кивот са светитељевим моштима.
Овим је уједно било окончано осмодневно поклоничко путовање групе парохијана Српског православног храма и парохије у Санкт Галену, након чега је уследио лет и повратак натраг у Швајцарску.
