Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, парохија Светог Саве из Беча, у периоду од 23. до 28. маја 2023. године, организовала је поклоничко путовање на Свету Гору. Група од двадесет девет парохијана предвођена оцем Миљаном Антићем посетила је Свету Гору Атонску, манастир Хиландар и гору Атос. Отац Миљан и поклоници су имали велику част да их је на поклоњењима пратила Његова Екселенција амбасадор Републике Србије у Аустрији, господин Небојша Родић.
У уторак 23. маја поклоници су се упутили из Беча авионом за Солун. По слетању на солунски аеродром група је наставила свој пут до градића Јерисос, где је преноћила, а сутрадан – у среду, након што је обављено све неопходно за добијање визе за улазак на Свету Гору, група је бродом кренула до хиландарске луке Јовањица одакле су превезени манастирским комбијима до српског манастира Хиландара.
Око подне, поклоници су стигли у српску царску Лавру, где су срдачно дочекани од манастирског братства, а затим одведени у посебан део за госте – тзв. гостопримницу. Након задужења кревета група је обишла главну цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице, коју је у 14. веку сазидао српски краљ Милутин. Иначе у манастирском комплексу поред главног католикона налази се још дванаест малих параклиса. Након што су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице, као и гробу првог српског жупана и оца Светог Саве, Светог Стефана Немање, који се налази у јужном делу наоса Цркве, обишли су и манастирску трпезарију, бунар Светог Саве (по предању копао га је сам Свети Сава), као и чудотоврну лозу Св. Стефане Немање, која већ осам векова чудотворно расте из његовог празног гроба, и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива, каже се у житију Св. Симеона.
У поподневним часовима је наша поклоничка група имала част да свечано, литијски да дочека Њ.К.В Престолонаследника Александра који је посетио светињу поводом 825. Годишњице од оснивања Свете Српске Царске Лавре. Група је имала јединствену прилику да у манастирској Цркви присуствује словословљу у част уваженог госта.
Потом, у 17 00 часова одслужена је мала вечерња, обзиром да се ту вече од 21:00 сат требало служити свеноћно бденије у част празника Вазнесења Господњег. Након малог вечерња послужена је вечера, а потом су се монаси повукли у своје келије да се спреме за предстојеће бденије, док се група упутила у обилазак манастирског имања, обишавши том приликом и крст цара Душана као и пирг краља Милутина.
У 21:00 сат почело је велико Свеноћно бденије које је трајало до дубоко у ноћ. У оквиру бденија служено је велико вечерње са литијом и петохлебницом, затим празнично јутрење, док су часови и Света литургија служени ујутру од 7:00 часова. Свеноћним бденијем началствовао је архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара уз милозвучно појање хиландарске братије по византијском напеву.
У четвртак 25. маја на сам дан празника Вазнесења Господњег, у 7 00 часова почело се са читањем часова а потом и Св. литургија којом је началствовао игуман Методије уз саслужење хиландарских јеромонаха, на којој је саслуживао отац Миљан, а остала братија из групе се причестила.
Након Свете Литургије у манстирској трпезарији уприличен је празнични обед са чином панагије, тј. литијски ход из храма у трпезарију на ручак, уз пратњу свећеносаца и ношења икона Пресвете Тројице и Пресвете Богородице, како то иначе и бива на Светој Гори на панигирицима.
Након ручка, а по благослову игумана Методија група се упутила у Кареју, монашки градић, који је и својеврсна престоница и духовни центар Свете Горе. Иначе, у Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. На путу ка Кареји група је посетила бугарски манастир Зограф, девети у хијерахији светогорских манастира, и тамо се поклонила чудотворној икони Богородица Акатистна, потом обишавши манстирску продавницу свој пут наставља ка манастиру Констамонит који је двадесети по хијерархији. По доласку у Кареју група се прво упутила у протатску цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице, која је иначе и најстарија црква на Светој гори, и према предању потиче из 4 века. Након тога су кренули у манастир Дохијар на поклоњење чудотворној икони Богородици Брзопомоћници. Обзиром да се дан ближио крају, поклоници су се упутили смештају где ће се мало окрепити и припремити за сутрашње успињање на гору Атос.
У петак 25. маја се из луке Дафни отпловило бродом до Клефтика одакле су почели свој успон са нула метара надморске висине. И поред екстрмних услова за пењање, врелине, оштрог камења, стрмог успона, пре свега благословом пресвете Богородице, већи део групе је успешно изашао на врх Атоса 2033м. Након тога су преноћили поред капеле Панагија и по освитку сутрашњег дана, испуњени благодаћу вратили се другим путем до скита свете Ане и одатле бродом за Уранополис, затим аутобусом за Солун.
Након преспаване ноћи , група је посетила српско гробље на Зејтинлику, где је отац Миљан обавио помен пострадалим јунацима. По заупокојеној молитви су ходочасници кренули ка солунском аеродрому, одакле су се упутили својим домовима благодарећи Господу за духовно укрепљење, које су добили током боравка на овим светим местима.
***
