Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, парохија Светог Саве из Беча, у периоду од 31. маја до 4. јуна 2022. године, организовала је поклоничко путовање на Свету Гору. Група од девет парохијана предвођена свештеницима Саборног храма, јерејем Филипом Милуновићем, старешином храма и јерејима Миљаном Антићем и Миладином Вујковићем посетила је Свету Гору Атонску и манастир Хиландар.
У уторак 31. маја поклоници су се упутили из Беча авионом за Солун. По слетању на солунски аеродром група је наставила свој пут до градића Уранополис, где је преноћила, а сутрадан – у среду, након што је обављено све неопходно за добијање визе за улазак на Свету Гору, група је бродом кренула до хиландарске луке Јовањица одакле су превезени манастирским комбијима до српског манастира Хиландара.
Око подне, поклоници су стигли у српску царску Лавру, где су срдачно дочекани од манастирског братства, а затим одведени у посебан део за госте – тзв. гостопримницу. Иначе светогорски обичај налаже да се сваком поклонику кад стигне у манастир понуди окрепљење, кафа, ратлук, ракија (ципура) и свежа вода, а затим поведу гости у келије са постељама. Након задужења кревета група је обишла главну цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице, коју је у 14. веку сазидао српски краљ Милутин. Иначе у манастирском комплексу поред главног католикона налази се још дванаест малих параклиса. Након што су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице, као и гробу првог српског жупана и оца Светог Саве, Светог Стефана Немање, који се налази у јужном делу наоса Цркве, обишли су и манастирску трпезарију, бунар Светог Саве (по предању копао га је сам Свети Сава), као и чудотоврну лозу Св. Стефане Немање, која већ осам векова чудотворно расте из његовог празног гроба, и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива, каже се у житију Св. Симеона.
Потом, у 17 00 часова одслужена је мала вечерња, обзиром да се ту вече од 21:00 сат требало служити свеноћно бденије у част празника Вазнесења Господњег. Након малог вечерња послужена је вечера, а потом су се монаси повукли у своје келије да се спреме за предстојеће бденије, док се група упутила у обилазак манастирског имања, обишавши том приликом и крст цара Душана као и пирг краља Милутина.
У 21:00 сат почело је велико Свеноћно бденије које је трајало до дубоко у ноћ. У оквиру бденија служено је велико вечерње са литијом и петохлебницом, затим празнично јутрење, док су часови и Света литургија служени ујутру од 7:00 часова. Свеноћним бденијем началствовао је архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара уз милозвучно појање хиландарске братије по византијском напеву, и појца из Солуна постдипломца Бојана Старчевића.
У четвртак 2. јуна на сам дан празника Вазнесења Господњег, у 7 00 часова почело се са читањем часова а потом и Св. литургија којом је началствовао игуман Методије уз саслужење још три хиландарска јеромонаха, на којој су и наши свештеници саслуживали, а остала братија из групе се причестила.
Након Свете Литургије у манстирској трпезарији уприличен је празнични обед са чином панагије, тј. литијски ход из храма у трпезарију на ручак, уз пратњу свећеносаца и ношења икона Пресвете Тројице и Пресвете Богородице, како то иначе и бива на Светој Гори на панигирицима. Суштина чина панагије садржи се у томе што из храма по окончању литургије братија са свештеним песмама износи просфору из које је на литургији узета честица у част Богородице; та просфора се носи у манастирску трпезарију са прослављањем Пресвете Тројице и молитвом Пресветој Богородици; просфора се уздиже над иконом и сви узимају од ње. Смисао чина живо изображава присуство Бога и Богородице за трпезом. Само узношење панагије обавља се по окончању обеда након чега се у литији враћа у храм и ту даје отпуст.
Након отпуста, а по благослову игумана Методија група се упутила у Кареју, монашки градић, који је и својеврсна престоница и духовни центар Свете Горе. Иначе, у Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. На путу ка Кареји група је посетила грузијски манастир Ивирон и тамо се поклонила чудотоврној икони Богородици ивиронској, званој Портаитиса – вратарка, потом обишавши манстирску продавницу свој пут наставља ка центру Свете Горе. По доласку у Кареју група се прво упутила у протатску цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице, која је иначе и најстарија црква на Светој гори, и према предању потиче из 4 века. Ту су се поклонили чувеној икони Пресвете Богородице – Аксион естин, отпојавши достојно наставили даље ка манастиру Кутлумуш, који се налази недалеко од самог Протата. Манастир Кутлумуш је грчки манастир и заузима шесто место у хијерархији светогорских манастира. Посвећен је Преображењу Господњем и ту се налази чувена икона ”Богородица Акатисна” (или Богородица Страшна-заштитница). Након поклоњења, група се потом упутила ка келији Старца Пајсија, званој Панагуда, иначе испосници која припада манастиру Кутлумушу, која се идећи кроз шуму налази недалеко од поменутог манастира. Поклонивши се малој црквици посвећеној Рождеству Пресвете Богородице, група се упутила ка Испосници Светог Саве.
Испосница Светог Саве налази се у Кареји у непосредној близини Протатске цркве и једна је од најугледнијих келија на Светој Гори. Године 1200. Свети Сава подиже у Кареји на Светој Гори испосницу посвећену Светом Сави Освећеном. Ту је Свети Сава, подвизавајући се у пећини, написао чувени Карејски Типик о строгом правилу монашког живљења уз непрестану молитву. Због тога је ова испосница позната и као Типикарница, и ту се примењује једно од најтежих молитвених правила на целој Светој Гори Атонској. Игуман и чувар испоснице је велики старац и духовник, отац Никодим који држи правило које је прописао Свети Сава већ пуне две деценије. Стигавши на сами почетак молитве, група је у највећем миру и тишини ушла у храм и целивала чудотворне иконе и заузели своје место за молитву, док су наши свештеници, по позиву и благослову о. Никодима, узели учешћа и појањем,. У испосници се налази чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице коју је Свети Сава добио на поклон у манастиру Светог Саве Освећеног, поред Јерусалима, у којем је боравио на свом ходочашћу у Свету земљу. Том приликом добио је на поклон и чудотворну икону Тројеручицу и игумански штап, патерицу, свог имењака Светог Саве који се данас чувају у манастиру Хиландару и келији Патерица, у којој је првобитно живео Свети Сава кад је отишао из манастира Хиландара и предао се отшелничком животу. Након трочасовне молитве група се поклонила испосници Св. Саве и потом се упутила у манастир Хиландар на коначиште.
Следећег дана, на празник Светих царева Константина и Јелене богослужење је почело у сами освит зоре, у четири сата ујутру полуноћницом и јутарњом молитвом, а завршено у осам сати Светом Литургијом. Ручак је постављен одмах након Свете Литургије тако да је група добила благослов да посети и манастирску ризницу, а потом у гостопримници је чекала полазак са манастирским бусевима на хиландарско пристаниште на брод за Уранополис, а потом изнајмљеним комби превозом за Солун.
У поподневним сатима група стиже у Солун. Након смештаја и краћег одмора ходочасници организовано крећу у обилазак храмова и том приликом посетили су храм Светог Димитрија и поклонили се светим моштима Солунског Чудотворца, где их је сачекао постдипломац теологије у Солуну господин Бојан Старчевић, који је упознао ходочаснике са кратком историјом града и показао још неке знаменитости. Нажалост због недостатка времена група овај пут није обишла Зејтинлик, српско војничко гробље из Првог светског рата, где се иначе традиционално одслужи парастос нашим јунацима.
Следећег дана, у суботу, ходочасници су се таксијима превезли до солунског аеродрома, одакле су се упутили својим домовима благодарећи Господу за духовно укрепљење, које су добили током боравка на овим светим местима.
***
