Са одобрењем и благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарсог Господина Андреја, верници Богородичиног храма, предвођени настојатељем протојерејем – ставрофором Петром Пантићем, кренули су на поклонико путовање по српским светињама у Епархији ваљевској, у периоду од 29. маја до 02. јуна 2019. године.
После молитве за сретан пут кренули смо из Беча до Коцељеве, где смо преноћили у „Дворима Иванића“.
Најпре смо посетили храм Христовог Васкрсења и нови конак у селу Драгињу код Коцељеве, и ту наишли на срдачан пријем код свештеника Милутина Илића, његове породице и верника. Наш пут смо наставили према Манастиру Каона. Овај прелепи манастир нам је пријао и због своје природне лепоте и велике љубави коју смо доживели од старешине манстира архимандрита Филимона Зековића. После послужења, у знак захвалности, отпојасмо неколико духовних и родоубивих косовско-метохијских песама. Песма се орила и ван манастирског дворишта.
Потом смо посетили градски храм Св. Цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, где смо били најсрдачније примљени од стране протјереја Јове Лазаревића, ђакона Сава Ждера и Владана Перића. У храму смо прочитали молебан и отпојали тропаре. Потом смо присуствовали заједничком ручку који је припремила Управа храма. Био је то незабораван дан српског гостопримства.
На крају дана пошли смо у Свилеуву, у храм Св. Архиђакона Стефана. Дочекао нас је протојереј Драган Исајловић, који нам је подробно испричао историјат храма и овога исторјског места. Обавили смо и помен попу Луки Лазаревићу, јунаку Првог српског устанка.
Сутрадан, у петак 31. маја посетили смо манастир Рибницу. Сусрели смо се са монахом Арсенијем Јовановићем, који нас је примио у своме конаку који се обнавља, и упутио нам своју реч поуке. За узврат смо му отпојали неколико песама, које је веома лепо примио.
Пут нас је водио за храм у Петницу где се поклонисмо светињи храма, целивасмо честице моштију Св. Апостола Луке. У сусрет су нам дошле монахиње, подвижнице Христове љубави из манастира Св. Василија Острошког у Рожњу: игуманија Парскева и манахиња Дарија. Оне су са великом љубављу, преваливши дуг пут, дошле да нас виде и поздраве и да нам донесу колаче и друго послужење за пут.
Наставили смо путовање до манстира Јовања, где нас је љубазно дочекао отац Михајло Биковић, који нам је изнео мошти Светих да их целивамо. Био је то још један вредан сусрет који се дуго памти. И ту окрепљени духовно и физички, своје путовање нстављамно за манстир Лелић, који се налази у родном месту Св. Владике Николаја. Ту смо стигли касно и поклонили смо се и прочитали молитву, а потом смо у манастиру преноћили. Сутрадан, на Св. литургији сви се причестисмо. Захваливши се за велико гостопримство игуману Георгију и братству, настависмо пут према манастиру Ћелијама. Најпре смо се поклонили Светоме Ави Јустину Ћелијском, а потом смо свратили на послужење. Дочекала нас је, поздравила и кратко и садржајно поучила игуманија Гликерија.
Пут нас је довео у Саборни храм Христовог Васкрсења у Ваљеву. Ту смо се поклонили и у храму Св. Нектарија Егинског. Даље смо наставили наше путовање ка Бранковини, где смо посетили храм и гробове: проте Матеје Ненадовића и песникиње Десанке Максимовић.
На крају нашега путовања посетили смо парохији у Бабиној Луци и храм Св. Апостола Луке. Ту смо имали прилику да се упознамо са историјом овога храма и краја, а потом да доживимо велико гостопримство свештеника Николе Петровића, његове продице и парохијана. Чули смо и краћи програм песама младе песникиње Јелене Грбић, болесне од целебрарне парализе. А потом нам је група Нектарија извела из свога програма неколико песама. Био је то сусрет изузетно топао. Појци наше певнице, као уздарје за гостопримство, отпојаше неколико духовних песама за оца Николу и његове парохијане.
На крају радосни и захвални домаћинима и свима који су учинили да ово наше путовање буде не екскурзија већ ходочашће, ход светињама у части и међусобном сусрету и поштовању. За све нас поклонике био је ово догађај који нам је донео радости због сусрета са многим духовним људима из нашега народа и са светињама из наше отаџбине Србије.
протојереј-ставрофор Петар Пантић
