У четвртак, 20. фебруара 2020. године, у престоници Аустрије, одржан је семинар на тему: Етичка рефлексија и трансформативно деловање, у сарадњи са Донау-Универзитетом из Кремса. Први дан семинара проф. др Ернст Фирлингер, као организатор пројекта, увео је скуп у тематску област: Етички и духовни аспекти климе. Професор Фирлингер је говорио о социјалној транзицији и о глобалном феномену етичког погледа на климатске промене. Други предавач је био господин Јохан Кандлер који је говорио на тему: Глобални покрет права климе, на основу примера састављеног друштва глобалне климе са унутрашњим заједницама на географској територији амазона. Након предавања, отворен је дијалог са доста постављених питања професору. После паузе предавање је одржао др Кејван Ријахи са института за анализу примењених система, Лаксенбург, након чега је уприличен кружни дијалог учесника семинара. Завршну реч првог дана семинара дао је опет професор Ернст Фирлингер.
Други дан семинара одржан је у свечаној сали Епархије аустријске-швајцарске, у центру града Беча. Професор Фирлингер је представио учеснике семинара са посебним нагласком на домаћина овог скупа, Његовог Преосвештенства Епископа Андреја, захваливши се на гостопримству домаћину. Професор Фирлингер је најпре представио учеснике округлог стола на тему: Еколошка духовност и климатска криза, перспектива религија: Владику Андреја, Бискупа Михајла Халупку из Евангелистичке Цркве, др Урсулу Фатиму Каванда-Јасин са Сигмунд Фројд-Универзитета у Бечу, маг. Хему Опис-Бибер, делегат Римокатоличке Цркве за еколошка питања из Граца и Герхарда Вајсграба, председника аустријско-будистичке верске заједнице.
Након уводних речи модератора сваки предавач је дао осврт на тему семинара са своје тачке гледишта. Домаћин семинара Владика Андреј је у свом излагању између осталог рекао: „Историјски изазов нашег времена за изградњу мостова изазов је црквама и верским заједницама да буду захвални на богатству које је произашло из њихове разноликости, са једне стране и да коначно испуне своју премостну конструкцију, и са друге стране, да формулишу заједничке ставове о друштвено етичким питањима која су се развила у свим верским убеђењима. Питања о сарадњи у задацима општег добра, данас су неопходна попут врло замисливих користи од поделе рада. Према Светом апостолу Павлу, Свети Дух је већ ранохришћанским црквеним заједницама дао харизму да разликују духове овога света, а исти Свети Дух Цркви данас даје могућност да учествујемо у процесу глобализујућег света. Хришћани су позвани да учествују у новим процесима широм света да не би живот пролазио поред свог правог духовног смисла и његових вредности. Време је да кроз благодат препознамо све прилике и опасности за нашу веру, да би сачували живот наш од људског пада и социјалног зла. Такође се не смеју искључиво наметати друштву политички, економски или технолошки задаци, већ се и наше интелектуалне и етичке вредности морају чувати и јавно представљати. Наиме, политичко јединство одвојено од духовности и основног значења људских односа, могло би чежњу за јединством и солидарношћу европских народа и читаве светске заједнице слабити. Штавише, наш духовни живот има пророчку мисију за свет. Има значајан утицај на живот, савесност и осећај дужности и одговорности људског друштва. Што веродостојније мисија живи у верској заједници, то је јача њена духовна енергија. Примера ради, историја и искуство православних парохија нас учи да, што доследније посматрамо нашу духовност, то јасније благовестимо јеванђеље Христово које треба да чују наши суграђани који живе у буци света. Бог остаје константа за верске заједнице. Црква и верске заједнице имају мисију да превазиђу тиранску моћ и нељудске структуре. Савремена глобализација урања у појединачне и читаве масе људи које тера у неизвесност и страх. Данашњи тржишни основни економски поредак је ту и тамо у супротности са Еванђељем које гура милијарде људи у сиромаштво, болест и незнање. Суочавање са сиромаштвом и богатством, које је на пример, стална брига Цркве за социјално слабе од свог настанка, требало би да буде централна тема и у будућности. Тема актуелних дискусија о социјалној етици остаје примарна, поготово што динамику савремене економије, углавном контролишу традиционално хришћанске земље! Структуралне разлике које постоје у верским заједницама требало би да буду довољан разлог у будућности за унапређење међуверске сарадње, а поготову међу службеницима који су од својих верских заједница делегирани за питања екологије и животне средине и за дискусије о одрживим принципима међуверског размишљања о тренутној климатској кризи.“
Поводом округлог стола о еколошкој кризи, домаћин скупа, Владика Андреј је на крају семинара све учеснике позвао у пријемни салон на послужење и братско дружење чиме се завршио овај дводневни семинар у Бечу.
* * *
