Одмах по оснивању парохије при храму Акатиста Пресвете Богородице у 12. округу у аустријској престоници, нови Одбор на челу са јерејем Миладином Вујковићем прихватио је предлог надлежног епископа Преосвећеног Владике Андреја, да се што пре заједнички путује у Грчку, у Јужну и Стару Србију како би се упознали са сликарским традицијама које се срећу у сликарству 14. века, пре свега са насликаним циклусима фресака Акатиста Пресвете Богородице. У име одбора новог храма на Шепфверку у Бечу, чланови поклоничке групе били су Горан Митровић, Драган Стојменовић, Синиша Мићић, Раденко Кондић и Слободан Лаић.
Циклус Акатиста је симбол православне побожности као обитавање Божје у сваком верујућем члану Цркве. Ради се о призорима стања душе у односу на дубоку тајну Христовог оваплоћења. Чудесно Рођење Христово даје нам наду у овом пролазном свету и доноси покајање за нови живот у Христу. Божанском благодаћу, Црква као храм постаје место тог новог живота. Узвисују се дух и тело у више сфере живота. Док се Бог сјединио са људским родом, ипак Он по својој суштини остаје недокучив и недостижан, али се верујући чланови Цркве удаљују од пролазног живота стремећи ка духовном. Акатист нам преноси поруку да за наше спасење заједно делују Господ Христос и Његова Пречиста Мати Пресвета Богородица. Колико је значајан Акатист, открива нам чињеница да је од седам случаја, Акатист из времена пре Косовске битке, приказан у шест случајева у манастирима где се негује исихастичка традиција.
Преко Солуна где су путници у центру града разгледали два храма са циклусима Акатиста (Панагија тон Халкеон и Николаос Орфанос), Владика Андреј је са оцем Миладином и члановима црквеног Одбора посетио град Еласон у средишњој Грчкој, у области Тесалије, у западном подножју познате планине Олимп, на 50 км северно од Ларисе. У Еласону, поклонике је примио надлежни грчки митрополит Г. Харитон који је својим одличним познавањем тематике показао све детаље Акатиста у древном храму Богородице Олимпиотисе где се чувају фреске из цуклуса Акатиста са почетка 14. века, а храм је сазидан између 1295. и 1304. године. Целим путем од Солуна до Еласона, поклонике је пратио светогорски старац о. Антипа из Келије Свете Ане у Кареји, који је помагао ову успешну посету својим искуством и саветима.
После дугог путовања, поклоници из Беча су преноћили у Битољу где су сутрадан посетили Високопреосвећеног Митрополита Православне Архиепископије охридске Господина Јована. Са благословом Митрополита Јована, следећа станица овог благословеног пута био је Марков манастир (југозападно од Скопља), 1345. године посвећен Светом Димитрију и подигнут као задужбина Вукашина Мрњавчевића (+1371) и сина му Марка (+1395), украшен фрескама до 1380. године.
Из Марковог манастира уприличена је посета манастиру Матејче (северно од Скопља у Скопској Црној Гори), иначе други по величини храм у Српском царству цара Душана (+1355), који су Душанова удовица Јелена и његов син Урош, фрескама и иконама довршили. Ради се о заборављеној светињи Немањића, у коме је 2001. године био злогласни штаб албанских терориста. Манастир је често на мети вандала, али и крађа и циљаних девастирања изузетно вредног културног блага. Девастиран је храм и оштећене су фреске. Чак је прекопаван под у олтарском делу. Храм је годинама био без врата и прозора, препуштен зубу времена, а скидано је чак и олово са крова храма. Ова, дакле, вишеструко оскрнављена светиња са храмом Рождества Пресвете Богородице, близу села Матејче, у писаним изворима први пут се помиње у Хрисовуљи краља Милутина из 1300. године, а изграђена је уписаним крстом са пет купола.
После посете овој светињи, поклоници су преко Куманова и Приштине продужили за манастир Дечане где их је по благослову надлежног епископа Преосвећеног Владике Теодосија примио игуман Дечански Високопреподобни архимандрит о. Сава.
Остаје очекивати са једне стране, да ће ова група посетити каснијом приликом и храм Богородице Перивлепте у Охриду, што је пропуштено због краткоће расположивог времена. Са друге стране остаје и нада да ће у Бечу анђелско појање епархијског мешовитог хора Корнелије Станковић и убудуће посебно разгалити верни народ на Светим службама Божијим, када својим благољепијем и узвишеним појањем буде савладао појање Акатиста Пресвете Богородице, на радост и духовно укрепљење свих.
***
