Данас, у Бечу цео дан је падала киша. После јутрења смо сазнали да се у 83. години упокојио најдражији Митрополит Амфилохије. Одмах смо у Саборној Цркви служили помен. Тешко смо поднели ову тужну вест. Сузе су цело преподне прешле преко образа. Баш сам се много исплакао. Још је немогуће схватити овај тужни овоземаљски растанак. Међутим, на небесима Митрополита сада поздрављају отац Јустин, Владика Николај и Патријарси Герман и Павле, отац Лука Анић, прота Момчило Кривокапић, Митрополит Прокопије кефалонијски.. Ми на земљи тужни, ипак смо и утешени, јер су са нама остали Патријарх наш Иринеј, епископи Атанасије и Иринеј, архимандрит Јован Радосављевић и многи велики молитвеници. Остала су са нама и сва духовна деца блаженопочившег Митрополита! Престављење Митрополита Амфилохија је васељенски догађај!
Размишљам о првом сусрету са Митрополитом: 1981 на Богословском факултету. Пре тога, у Грчкој, пуних годину дана су ми Оци Светогорци говорили: брате Андреје, када будеш пошао на студије у Београд, тамо обавезно да потражиш духовника оца Амфилохија и остала духовна чеда Аве Јустина, оце Атанасија и Иринеја. Први утисак је био тако снажан: о Боже, како студенти у Београду имају велико страхопоштовање према овом јединственом духовнику оцу Амфилохију. Слушам предавања оца Амфилохија из Увода у богословље, из Методике верске наставе и Катихетике… Никад нисам слушао такве речи! Паралелно исто то доживљавам на часовима код отаца Атанасија и Иринеја. То је дух оца Јустина. Порука светогорских отаца је: ево дивна духовна чеда Аве Јустина! У Лондону 1982, за време летњег распуста, исто то вели Митрополит Антоније Блум, а у манастиру у Есексу то понавља Старац Софорније: Брате Андреје, студенти Богословског факултета у Београду имају сада јединствену прилику да уче истинску теологију од великих духовника и отаца Амфилохија, Атанасија и Иринеја! Користите то време максимално!
Ништа друго нисам ни урадио. Јавио сам се мојим родитељима да од повратка у Немачку нема ништа. Остао сам после студија у Србији. Тај додир са светим људима се управо наставио непрестано 1981-2020. Пре десет година, на мојој хиротонији, Митрополит ме је у Београду водио око светог олтарског престола. Хвала му! Нека је слава Богу, да буде Царство небеско незаборавном Митрополиту Амфилохију!
* * *
