У петак, 10. јуна 2022. лета Господњег, игуман манастира Подмаине Митрополије црногорско-приморске јеромонах Рафаило Бољевић је по благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, као и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, посетио по први пут град Беч и то на велико одушевљење верног народа. Игуман Рафаило је допутовао са братством манастира Подмаине и манастира Ријека Црнојевића – са јеромонахом Јоакимом, јерођаконом Николајем и оцем Калистратом, како би одржао душекорисна предавања зарад укрепљења и подршке на овом заједничком духовном путу свих нас.
Одмах по доласку у Беч, отац Рафаило је служио вечерњу службу у храму Светог Саве, заблагодаривши срдачно на позиву и гостопримству Његовом Преосвештенству Владици Андреју. Отац Рафаило је, у духу јеванђелске љубави, поздравио присутне вернике и изразио своју радост због посете овом, по његовим речима, чудесном Божијем храму, посвећеном првом Архиепископу и просветитељу рода српског – Светоме Сави.
Верни народ је са оцем игуманом Рафаилом и са његовим пастирским трудом упознат и раније преко званичног канала манастира Подмаине, на коме се објављују очеве недељне и празничне беседе, као и учестала предавања на разне духовне теме, која пружају одговоре на многобројна питања из живота сваког хришћанина. Верници су након службе жељно прилазили оцу на благослов, благодарећи му на посети и наглашавајући колико је значајан његов труд који неуморно улаже да проповеда и приближи науку Светих Отаца боготражитељном народу. По речима парохијана, посета оца Рафаила и сабрања са њим су изразито охрабрујућа, нарочито после дугих периода затварања и незаједничарења.
Сутрадан, у суботу 11. јуна на дан Задушница, отац Рафаило је заједно са јеромонахом Јоакимом и јерођаконом Николајем као и свештенством Саборног храма служио Свету литургију. Отац Рафаило је веома надахнутом беседом поучио и присетио присутни народ на речи Светог Јована Златоустог да долази у Свете Божије храмове, а не у сујетна зборишта овога свијета. Отац игуман је посебно истакао небеске речи из Светог Јеванђеља и поновио, у њему поменуто и моћно питање које Господ поставља после Свога Васкрсења поколебаном ученику: Љубиш ли ме Симоне? Даље је истакао у својој беседи следеће речи: То кључно питање браћо и сестре Господ поставља и свима нама. Преиспитујмо себе, љубимо ли ми Христа? Јер Он то очекује од нас, браћо и сестре, пита нас ненаметљиво, тихо, ипак очекује, јер нас љуби. Очекује и нашу љубав пројављену према Њему а имамо разлога да га љубимо, јер нема кога другога ко нас таквом љубављу заволе и таквом крсном жртвом посвједочи ту љубав према нама и објави силу те љубави, те нас њоме обесмрћује. Хоћемо ли ми ту бесмртност примити, то браћо и сестре у великој мери зависи од нас, то јест од тога да ли ће у нашем срцу оно централно место у срцу бити Њему посвећено. (…) Зато потрудимо се да свој времени живот, а времени је, што сведоче ова кољива пред нама, ту су нам оци, ту су нам матере, ту су нам браћа, сестре, мужеви, жене, ту су нам дјеца, пријатељи, кумови, преци… Потрудимо се да за временога живота срцем заволимо Онога који је вечан по природи и Вјечан Живот нуди. Ако Га срцем заволимо браћо и сестре, свим својим бићем, а ми то можемо ако хоћемо – јако срце имамо, онда смо већ у времену почели љубављу да живимо Вјечни Живот, а то нам нико није боље посвједочио као реализовану могућност, као наш Свети отац Сава, у чијем се храму налазимо и који је као млади Растко своје срце Христу предао, а ево у таласима те љубави наш народ плива и њоме се лечи кроз вјекове ево, до данашњега дана, у простору овога града и свега свијета, где наш народ живи. (…)
***
