У недељу, 12. јуна 2022. лета Господњег, на дан Празника Силаска Светог Духа на Апостоле, у Богородичином храму служена је Света литургија, којом је по благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, началствовао јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине Митрополије црногорско-приморске, уз саслуживање јерођакона Николаја из манастира Ријеке Црнојевића, јеромонаха Јоакима такође из Подмаина, архимандрита Серафима Балтића, секретара новограчаничко-средњезападноамеричке Епархије, затим украјинског свештеника оца Сергија Шулгаха као и целокупног свештенства Богородичиног храма.
Храм је био у потпуности испуњен верницима, а свештенству је једнобразно одговарала певница Богородичине цркве, док је у олтару испомагао велики број чтечева. Сабрање је одисало свечаношћу и посебном љубављу, а све у духу велике тајне овог важног празника. Народ је заједно са свештенством са посебном пажњом учествовао на служби, у духу онога што је и Свети Владика Николај изрекао: бејаху сви једнодушно и заједно на молитви, сви као један човек, као једна душа. (Омилије: о Духовдану)
Свечаности овог дана, који је сам по себи велики и моћан јер се прославља као дан Духа Светога, допринео је јеромонах Рафаило са својом значајном празничном беседом. Тако и ми данас, ево Бог нам је даривао овај храм, који је велико чудо Божије, у сред Беча, на дар, овакав храм, оваква могућност, овакав извор! То браћо и сестре, то да цијенимо, то да чувамо. Ово да нам буде зборно место, ово друго ће све проћи, ово друго ће нам се све одузети, прије или касније. А оно што нам Бог даје, кроз цркву Своју, то не може нико, ни смрт ни ђаво да одузме јер је Бог дао. Зато радујмо се данас, велики је празник и вјерујмо браћо и сестре живо, верујмо силно у Бога нашег Исуса Христа, слушајмо Његове ријечи, одазовимо се на овај Његов снажни позив, приђимо му, крстимо се ако нисмо. Ако јесмо крштени, немојте да гладујемо, немојте од жеђи да умиремо поред Живе Воде, поред океана Живота, него прилазимо, овде се Литургија служи редовно, сваке недеље да смо ту. А ђе ћемо друго бити? Бог је ту ради нас и ми ради Њега, да будемо, да живимо и одавде полако али сигурно, ка вишњем Царству, ка Царству небеском, како нас обавезује и наш свети Косовски завет – јер земаљско је за малена царство а Небеско вавијек и довијека. Тога Царства, даће Бог и ми да се удостојимо држећи веру праву, веру отаца наших а Бог наш излиће Духа Свога Светога на нас и учинити нас достојним да тога Царства и наследници будемо и да њиме надахнути вјечно прослављамо Сина Божијег Јединородног, на тај начин поклањајући се и љубећи Оца нашег који је на небесима. Богу нашему, Тројици, нека је вјечна и хвала и слава, амин.
У наставку Свете литургије служена је вечерња служба, за време које су се са приклоњеним коленима Господу Богу узносиле усрдне молитве за призив Светога Духа, док је народ пажљиво слушајући плео венчиће и крепио се речима молитве. Нафору и благослов после службе народ је примио од јеромонаха Јоакима, а одмах затим су уследили духовни разговори са оцем Рафаилом у великој сали, где је народ имао прилике да се додатно охрабри поучним речима. На самом крају су верни прилазили оцу на благослов, благодарећи му на труду и жртви.
***
