На дан када наша Света Црква празнује Свету мученицy Агатију, Свету мученицу Теодулу и Светог Полиевкта Патријарха цариградског, у храму Акатиста Пресвете Богородице одслужена је Света заупокојена литургија са Парастосом за покој душе свих отаца, праотаца и свих православних – ЗАДУШНИЦЕ.
Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душа наших преминулих сродника. У Цркви се увек молимо како за живе тако и за оне који су се упокојили, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божијем.
Светом литургијом началствовао је протојереј Предраг Гајић уз саслужење ђакона Александра Савића, подсекретара Епархијског Управног Одбора док су за певницом појали верници нашег храма, Валентина Пернат и Крстан Росић.
У надахнутој беседи, отац Предраг је објаснио значај Задушница истичући да је веома важно да се заједно помолимо Богу за све, да освештамо жито у спомен на оне који су преминули у благочестивој вери православној: Важно је за оне који су отишли од нас. Њима су потребне наше молитве, а такође, њихове молитве су потребне нама. Треба да знамо да се и они моле пред лицем Божијим. Они су добили слободу да се моле Господу, а ми се надамо да ће за све оне који су крштени, који су са вером живели, који су живели у страху Божијем, Господ наћи места у Царству небеском.
Након беседе Светој Чаши је приступило велики број верника и по заамвоној молитви служен је помен (Парастос) свим уснулим прецима до данашњега дана. По дељењу нафоре, верници су позвани у парохијску салу храма Акатиста Пресвете Богородице на заједничко послужење припремљено од стране наших сестара.
Из службе за упокојене:
Једини си Ти, Господе, бесмртан, који си створио и саздао човека; а ми смо земни и од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељ мој, заповедио и рекао ми: „Земља си и у земљу ћеш отићиˮ куда сви ми људи одлазимо. Али си Ти исти, Спасе наш, рекао, да ко у Тебе верује, ако и умре живеће, и васкрснућеш га у последњи дан. Стога са надом васкрсења уместо надгробног ридања, певамо ти победничку песму: Алилуја! (икос)
