У недељу 3. октобра 2021. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је у Спомен-храму Св. Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Саве (Бундала) у чин Епископа марчанског, викара Патријарха српског.
Његовој Светости Патријарху Порфирију саслуживали су Архиепископ мадавски г. Аристовул из Јерусалимске Патријаршије, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и господа Епископи: будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки Димитрије, моравички Антоније, стобијски Давид, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин и мохачки Дамаскин.
На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани отачаствени архијереји. Том приликом после три привођења, изабраног и нареченог Епископа, Патријарх и Aрхијереји испитали су какву веру исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и опширинијим исповедањима вере у којима је изложио догмате свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.
Након тог чина Патријарх Порфирије је предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу, чиме је и отпочео чин хиротоније. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио омофор, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх читао молитве хиротоније.
По завршетку молитава Патријарх је новохиротонисаног епископа Саву обукао у сакос и омофор, а затим предао му крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом је новохиротонисани Епископ први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.
По завршетку свете архијерејске Литурије, патријарх Порфирије је на амвону упутио краћу поуку новохиротонисаном епископу Сави поучавајући га о значају службе коју је примио као и о искушењима која предстоје уколико не буде прихватио дух овога времена, одн. уколико одбије да прихвати систем вредности овога света: „Ви ћете бити прихватљиви и омиљени, ако хоћете, ако будете показали како се разумете у мудрост овога света прихватајући без осуђивања све што припада садржају живота људи који су определили за систем вредности овога света. Тада ћете не само бити прихватљиви него и хваљени, али онога тренутка када се будете определили за лудост која, по апостолу Павлу, није од овога света, за лудост крста Христовог – како каже апостол Павле: Реч о Христу тј. крсту јесте лудост онима који гину, а сила Божја нама који се спасавамо – онога тренутка када будете хтели да кажете: Да, али ја стварно верујем у Бога! Ја стварно верујем у Христа Распетог и Васкрслог! – е ту може бити да ће онда настати почеци изазова, јер лудошћу крста Господ је мудрост овога света поразио и показао славу и немудрима. Дакле, Ваш задатак ће бити да проповедате Христа, али Христа Распетога и Васкрслога, једнима саблазан, а другима лудост. Радост данашњег дана треба да буде залог за спремност, за хватање у коштац са чињеницом да је систем вредности – да опет употребим ту реч – јеванђељски нешто што је дијаметрално супротно систему вредности човека без Бога, човека овога века. И у сусрету са тим системом вредности биће потребно трпљење, биће потребно распеће, али ми добро знамо да управо у тајни Христа већ је садржана и тајна васкрсења и тајна победе, победе истине, победе радости, победе живота, победе вечности, победе вечнога живота над пролазношћу и над смрћу, победе богочовечанских вредности над антропоцентричним вредностима, не победа у смислу тријумфа и радости над онима који су поражени, него победа која је и за њих перспектива и спасење, али у исто време и одговорност Вас као Епископа за све људе и сав свет “.
На крају поуке патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал епископу Сави уз речи: ,,Прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово! Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем. Аксиос!“
Након тога новохиротонисани Епископ марчански г. Сава је са амвона упутио своју прву архијерејску беседу.
Свечаном чину хиротоније, поред породице и пријатеља владике Саве из Кришковаца, Српца и Загреба, многобројног свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве и сарадника из Патријаршије и Архиепископије београдско-карловачке, присуствовали су представници власти Републике Српске, игуман хиландарски архимандрит Методије, старац Никодим из светогорског манастира Светог Павла, гости из Антиохијске Патријаршије и Московске Патријаршије, Надбискуп београдски Станислав Хочевар, представници традиционалних цркава и верских заједница, чланови дипломатског кора и угледне личности из културног и јавног живота Србије.
Будући спречен да лично присуствује овој свечаности због неодложних и раније заказаних обавеза у Швајцарској, Његово Преосвештенство Епископ аустријско – швајцарски г. Андреј послао је представника Епархије јереја Миладина Вујковића, пароха при Саборном храму у Бечу, који је саслуживао на светој Литургији. Новохиротонисаном eпископу г. Сави предато је поздравно писмо и дар епископа Андреја из Беча, са молитвеним жељама свештенства Епархије аустријско – швајцарске, народа овог дела дијаспоре и шире да долгоденствује и „правилно управља речју Истине”.
* * *
