Са благословом надлежног Епископа жичког г. Јустина, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је у молитвеном спомену блаженопочившем Епископу жичком Хризостому, поводом његове 9. годишњице од упокојења. Владика Андреј је, у пратњи директора Добротворног фонда Човекољубља, г. Драгана Макојевића, допутовао у манастир Рујан (15.в.) који се налази под планином Пониквама, на реци Биоски, код села Врутци код Ужица. Епископ Андреј је врло срдачно био дочекан од стране игумана о. Теодосија и манастирског братства.
Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, уз саслужење бројног свештенства и учешћу верног народа. После читања Светог јеванђеља, епископ Андреј је у својој беседи подсетио присутне на животни пут Владике Хризостома и на његове небројне заслуге за манастир Хиландар и за читаву Православну Цркву.
Епископ Хризостом Столић рођен је у Руми 1939. године, од оца Ђорђа и мајке Радославе. У свом родном граду завршио је основну и средњу школу, након које одлази у манастир Високе Дечане где прима монашки постриг од руке ондашњег Епископа рашко-призренског Павла, потоњег патријарха српског. Након краће ђаконске службе, рукоположен је у презвитерски чин и постављен да опслужује парохију у Ђаковици. У овом граду обновио је стару ђаковичку цркву и успоставио литургијски и парохијски живот у овој парохији. Након две године послушања на парохији уписује Духовну Академију Светог Тихона у Џорданвилу коју у року завршава. Године 1969. прелази на Свету Гору Атонску где је, као сабрат манастира Хиландара, а са послушањем библиотекара, проживео деветнаест година. У два наврата био је протоепистат Свете Горе Атонске. Године 1988. изабран је за Епископа западноамеричког. Хиротонисан је у Саборној Цркви у Београду, свештенодејством Патријарха српског Германа. Године 1992. Свети Архијерејски Сабор изабрао га је за Епископа Банатске епархије где се пуно трудио на литургијској и духовној обнови. Године 2003. изабран је и узведен у трон жичких Епископа, када и у Жичкој епархији долази до обнове духовног живота. За време свог епископског служења обновио је неколико манастира: манастир Средиште код Вршца и Баваниште код Панчева, манастир Ковиље, Моравце, Савинац, Придворицу, Дренчу и Рујан за који је и одредио да буде место његовог погребења. У манастиру Жичи је обновљен Епископски двор, а нови двор изграђен је у порти храма Светог Саве српског у Краљеву. Увек је приступао духовној обнови у нашој Цркви, служећи Литургије, градећи храмове, док је изузетно велики труд и напор улагао у објављивање и штампање књига духовне садржине. Још као јеромонах објавио је у два тома дело Светачник, у издању Епархије шумадијске. Касније објављује Литургију апостола Јакова, апостола Марка, Пређеосвећену Литургију апостола Јакова, као и Литургију Апостолских установа. Приредио је Архијерејски чиновник, служебник за ђаконску и презвитерску употребу. Објављен је и велики број дела преводилачке литературе, како за време његовог епископствовања у Вршцу, тако и у Краљеву.
Епископ Хризостом се пре девет упокојио након краће болести, у Епископском двору у Краљеву, 18. децембра 2012. године у раним јутарњим часовима. У неизбрисивом сећању оних који су били близу њега у последњим његовим овоземаљским данима остаће беспоговорно трпљење и смирење које је показао у болести, ни једног тренутка се не пожаливши на тешкоћу или болове. О овоме сведоче о последње речи, изговорене након примања Светих Тајни Христових 17. децембра увече: Исусе, дај ми све што ми треба! Нека је Епископу Хризостому вечан спомен и Царство Божије!
* * *
