У времену пандемије која је променила многе ствари у нашем животу, дочекали смо и прославили један од најрадоснијих празника наше Цркве – Божић. Мада живећи у иностранству, наш народ је навикао да за Божићне празнике има све оно што је имао и у својој Отаџбини. Редовна богослужења, да се причешћује током поста као и на сам дан Празника. Ту свакако спадају и сви остали обредни и обичајни садржаји: обезбедити Бадњак, сламу, вруће вино и ракију као и доста других ствари. Божићни празник у Успењском храму је дочекан спремно. Поштујући све мере прописане од Савезних и Кантоналних власти и града Цириха, све је веома успешно организовано за дочек и прихват парохијана. Нарочито је било дирљиво видети људе на Бадњи дан, како од раног јутра, па до касно у ноћ, у колонама, по снежној вејавици, одржавају физичку дистанцу, чекају да уђу у храм, да се помоле, да узму бадњаке. Многи су такође, послушали савете својих свештеника и данима пре, долазили по бадњаке, воштане свеће, на исповест и причешће.
По снегом обелелој зори, на Бадњи дан, отац Ненад је са људима из црквене управе, ишао у оближњу шуму по Бадњаке. Тај одлазак је већ одавно постао традиција наших храмова. У јутарњим сатима служени су „Царски часови“ а у наставку Литургија Светог Василија Великог. У 15:00 часова, свечано и у Литији, унешен је бадњак у храм уз појање божићњих песама. По благосиљању бадњака, служено је Велико Повечерје са петохлебницом а потом су свештеници храма о. Мирослав и о. Ненад дочекивали народ и миросали га.
На сам дан Празника Христовог рођења, у 06:30. ч. Господу је принесена Литургија Светог Јована Златоуста коју су служили о. Мирослав, о. Ненад и ђакон Миодраг. После свете Литургије у неколико наврата и по групама, народ се причешћивао. На тај начин је уклоњена опасност гомилања више од 50 особа на једном месту а причешћено је све скупа око 350 верника.
Ове године је златни новчић припао малом Михајлу Милашиновићу из Винтертура.
На други дан Божића када прослављамо Сабор Пресвете Богородице служена је редовна литургија у 09:00 часова. Храмовни хор је прославио своју славу. На вечерњој служби појао је квартет хора Богородичин, а потом су о. Мирослав и о. Ненад благословили славски колач, упутивши члановима хора пригодну беседу о бризи Пресвете Богородице према марљивим појцима из живота Св. Јована Кукузеља (14. век), нагласивши да: ”Мајка Божија награђује све оне који умилном песмом прослављају Њеног Божанског Сина. То прослављање треба да буде молитвено, скромно, побожно и ненадмено, каква је иначе била Пресвета Богородица. Дух ”професионалног” викања у цркви у којем се слави глас певача а не Господ Бог и Његови свети није мио Богородици, светим анђелима и свима светима који непрестано умилном песмом прослављају Господа на небу.” Колачар за овогодишњу хорску славу била је госпођица Анастасија Шикман.
Са жељом да сви и свуда дочекамо следећи Божић у здрављу и без „маски“ поздравимо се радостно Христос се роди! Заиста се роди!
* * *
