У својој песничкој опијености Његош помиње Божић у Витлејему, у Атонској Гори и Кијеву… али да није био спутан стихом и римом, сигурно би се ту нашла и многа места са простора ове Богом спасаване Епархије аустријско-швајцарске, италијанске и малтешке. Пре свега његов омиљени Трст, Светога Спиридона, многа места нестварних природних лепота у Швајцарској, све до царскога Беча, града наших: Лазе и Змаја, Миланковића и Вука, где су испричане многе приче о борби за очување црквених празника и где су Божић славили засигурно и многи од ових наших горостаса пера у духа.
Када данас сведочимо о Божићу у Бечу, то није само масовност присуства наших људи у Бечу и његовој околини. То није пуки број, пуни ресторани и зачућени посматрачи одвећ уморне попразничне престонице, исцрпљене у новогодишњим концертима и свечаностима светски познатих извођача. Тек понеко застане крај наших цркава гледајући немо у непрегледне колоне верних који, у маниру уобичајеном за навике и неке прилике најстаријих суграђана Аустријанаца, чекају на благослов и гранчицу Бадњака, за свећице да прислуже уз Чесницу док се мирбоже и зрно тамјана да окаде једни друге миомиром светим. Само најсрећнији успевају да уђу у неки од пуних храмова, да се исповеде и причесте, па сутра поново са намилијима на истом месту, нови дан и нова срећа, нови благослов.
Одавно овде већ сви знају, то Срби славе Рождество Христово и настављају од Бадњега дана и Божића, Мајци Божијој и Јосифу да узвраћају жртвом и љубављу, Стефану Првомученику и Архиђакону – нудећи своја прса да уместо њега један ударац каменом поднесу, као мали Стефан случајно или мучки рањен са Бадњаком у руци, лицем на Бадњи дан, на страдалном Косову и Метохији. И настављају тако све до Светог Саве, Проветитеља да славе и поју Тројичном Богу, с обе стране Дунава који пресеца ову престоницу.
Богородичин храм у Бечу, на Отакрингу, дочекао је данас, други дан Божића, свог Архипастира о чему скромно сведочимо у речи слици. Слављу нашег народа, сабраног овде са свих могућих крајева и простора бивше заједничке државе, расејаних највише страдањем деведесетих, али и оних ранијих печалбара, као и новопридошлих, не само трбухом за крухом, него и образом за достојанством, ове године су се придружили и Православни Украјинци Митрополита Онуфрија, избегли из своје домовине, који су уточиште нашли, као и некада прогнани Руси од бољшевика, у окриљу наше Цркве. Парохијани о. Сергеја Шугајева, украјинског свештеника, који је однедавно с породицом настањем у парохијском дому Богородичиног храма, уприличили су по Литургији мали концерт Божићних, традиционалних и духовних песама.
Владика је уз саслужење братства храма и поменутог украјинског свештеника, као и ђакона Васкрсењског храма, г. Александра Дмитровића, благословио и причестио бројне вернике, поучавајући их непролазним јеванђелским вредностима и постојаности у вери, објављујући да и добијање четвртог храма у Бечу за нашу Цркву свакако није случајност, него управо плод те вере и истрајности у животу по хришћанским начелима.
Певница младих парохије, на челу са госпођицом Јеленом Пантић, својим анђелским гласовима и инспиративним одговарањем на Литургији носила је цео народ, чинећи овај празник не само неупоредиво свечанијим, него приступачнијим и народу јаснијим у погледу садржине службе, њеног небоземног значаја и узвишености.
Том небоземном анђелском песмом: Слава на висинама Богу и на земљи Мир, међу људима добра Воља, благодаримо свима који су данас показали љубав и узели учешћа у овом непоновљивом Празнику, кличући из свег срца радосним ускликом:
МИР БОЖЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!
***
